Ђаци у просеку годишње прочитају до десет књига

Фото: Dnevnik (Slobodan Šušnjević)

БЕОГРАД: Ђаци у Србији годишње из школских библиотека прочитају између седам и 10 књига, изјавила је данас, уочи Међународног дана књиге за децу, председница Друштва школских библиотекара Србије Мирјана Радовановић Пејовић.

"Ученици последњих годину дана много сати проводе пред монитором, прате наставу, уче и за многе књига данас више није приоритет. Наравно да постоје и они други, пасионирани читаоци, за које књига увек представља трагање, сазнање, додатни мотив да истразују себе и свет који нас окружује", оценила је за Танјуг председница Друштва упитана колико је епидемија утицала на заинтересованост деце за књигу.

Помало у шали наводи "деца воле да читају, али не оно што бисмо ми, родитељи, наставници и библиотекари желели - читају статусе на друштвеним мрежама, јер у то не морају да се удубљују", али и наглашава да има ђака који прочитају и више од 150 књига годишње, нарочито млађег узраста.

Према њеним речима, деце и тинејџера за које је књига прозор у свет, најбољи пријатељ, непресушни извор знања, најмудрији саветник, најстрпљивији учитељ, требало би да буде још више из бројних разлога, а један од њих је и тај што читање води развоју вишег нивоа мишљења.

Радовановић Пејовић наводи да је у првом полугодишту, посебно у септембру и октобру број ученика који су ишли у школске библиотеке, између осталог и због епидемилошке ситуације, био смањен за трећину у односу на раније године, али и да се сада слика већ поправила.

"Свега 16,4 одсто библиотекара у тренутним околностима, успева да оствари све активности које подстичу развој критичког и логичког мишљења и целокупан развој личности", навела је она и нагласила да су то подаци које је Друштво спровело широм Србије пре нешто мало више од месец дана.

Међународни дан књиге за децу, установљен је 1967. године на дан рођења Ханса Кристијана Андерсена, 2. април, како би се послала порука о важности развијања љубави према писаној речи још у најранијем детињству.

У Србији у циљу промоције књижевности за децу постоји неколико награда за најбољу књигу од најстарије "Невен", коју су у септембру добиле књиге "Лутања баштенксих патуљака" и "Урнебесна Хемија" , до оне о којој одлучују ђаци београдских основних школа - "Доситејево перо".

Тај велики дечији жири, за 23 године, више је пута за најбоље прогласио књиге чији су аутори Градимир Стојковић, Слободан Станишић, Јасминка Петровић, Урош Петровић, Силвија Оташевић и Весна Видојевић - а дела "Од читања се расте", "Мрачне тајне Гинкове улице", "Цвонки" "Хајдук из Београда", "Олимпијски сан" и "Кецеља на беле туфне".

У част ауторке "Пипи Дуга Чарапа" и промовисања права деце на најбоља и најсјајнија дела, Влада Шведске увела је награду "Астрид Линдгрен" коју зову малом Нобеловом наградом, а чији је новчани део већи од пола милиона долара.

У Србији има око 3.300 билблиотека у основним школама и издвојеним одељењима и око 500 у средњим школама.