Đaci u proseku godišnje pročitaju do deset knjiga

Foto: Dnevnik (Slobodan Šušnjević)

BEOGRAD: Đaci u Srbiji godišnje iz školskih biblioteka pročitaju između sedam i 10 knjiga, izjavila je danas, uoči Međunarodnog dana knjige za decu, predsednica Društva školskih bibliotekara Srbije Mirjana Radovanović Pejović.

"Učenici poslednjih godinu dana mnogo sati provode pred monitorom, prate nastavu, uče i za mnoge knjiga danas više nije prioritet. Naravno da postoje i oni drugi, pasionirani čitaoci, za koje knjiga uvek predstavlja traganje, saznanje, dodatni motiv da istrazuju sebe i svet koji nas okružuje", ocenila je za Tanjug predsednica Društva upitana koliko je epidemija uticala na zainteresovanost dece za knjigu.

Pomalo u šali navodi "deca vole da čitaju, ali ne ono što bismo mi, roditelji, nastavnici i bibliotekari želeli - čitaju statuse na društvenim mrežama, jer u to ne moraju da se udubljuju", ali i naglašava da ima đaka koji pročitaju i više od 150 knjiga godišnje, naročito mlađeg uzrasta.

Prema njenim rečima, dece i tinejdžera za koje je knjiga prozor u svet, najbolji prijatelj, nepresušni izvor znanja, najmudriji savetnik, najstrpljiviji učitelj, trebalo bi da bude još više iz brojnih razloga, a jedan od njih je i taj što čitanje vodi razvoju višeg nivoa mišljenja.

Radovanović Pejović navodi da je u prvom polugodištu, posebno u septembru i oktobru broj učenika koji su išli u školske biblioteke, između ostalog i zbog epidemiloške situacije, bio smanjen za trećinu u odnosu na ranije godine, ali i da se sada slika već popravila.

"Svega 16,4 odsto bibliotekara u trenutnim okolnostima, uspeva da ostvari sve aktivnosti koje podstiču razvoj kritičkog i logičkog mišljenja i celokupan razvoj ličnosti", navela je ona i naglasila da su to podaci koje je Društvo sprovelo širom Srbije pre nešto malo više od mesec dana.

Međunarodni dan knjige za decu, ustanovljen je 1967. godine na dan rođenja Hansa Kristijana Andersena, 2. april, kako bi se poslala poruka o važnosti razvijanja ljubavi prema pisanoj reči još u najranijem detinjstvu.

U Srbiji u cilju promocije književnosti za decu postoji nekoliko nagrada za najbolju knjigu od najstarije "Neven", koju su u septembru dobile knjige "Lutanja baštenksih patuljaka" i "Urnebesna Hemija" , do one o kojoj odlučuju đaci beogradskih osnovnih škola - "Dositejevo pero".

Taj veliki dečiji žiri, za 23 godine, više je puta za najbolje proglasio knjige čiji su autori Gradimir Stojković, Slobodan Stanišić, Jasminka Petrović, Uroš Petrović, Silvija Otašević i Vesna Vidojević - a dela "Od čitanja se raste", "Mračne tajne Ginkove ulice", "Cvonki" "Hajduk iz Beograda", "Olimpijski san" i "Kecelja na bele tufne".

U čast autorke "Pipi Duga Čarapa" i promovisanja prava dece na najbolja i najsjajnija dela, Vlada Švedske uvela je nagradu "Astrid Lindgren" koju zovu malom Nobelovom nagradom, a čiji je novčani deo veći od pola miliona dolara.

U Srbiji ima oko 3.300 bilblioteka u osnovnim školama i izdvojenim odeljenjima i oko 500 u srednjim školama.