Борба око ауторских музичких права – ко добија, а ко губи?

Циљ ове директиве је праведнија расподела новца од великих провајдера ка ауторима садржаја коју ти провајдери емитују, зарађујући огроман новац.

Пре неколико месеци више од хиљаду уметника из Европе потписало је отворено писмо Европској комисији и њеном председнику Жан-Клоду Јункеру, којим се тражи праведнија расподела вредности од коришћења креативног садржаја који се може преузети онлајн. Иницијативу је покренуло Европско удружење друштава за колективно остваривање ауторских права ГЕСАЦ, истичући да се велике корпорације као што су Јутјуб и Гугл, скривају у такозваним „сигурним лукама“, одбијајући ауторско-правне обавезе и праведну накнаду ауторима и носиоцима права. Уметници који протестују тврде како су доминантне тржишне корпорације као што је Јутјуб, изградиле своју платформу на садржају за који аутор уопште не остварује накнаду или је она минимална. Тако креативно тржиште и креативна занимања незаустављиво јуре према сопственој пропасти. Зато се све чешће дешава да уметници своја дела продају директно интернет стриминг програмима, омогућавајући тако потпун увид у своју зараду.

Уметници и креативци тврде да спорни чланови Директиве отварају врата ограничавању слобода и представљају неку врсту цензуре, а друштвене мреже препуне су упозорења да ће омиљени “мимови” и гифови практично нестати јер ће свако свакога моћи да тужи за неовлашћено дистрибуирање ауторског дела. Ово није први пут да се поставља питање ауторских права и надокнада у свету, а просечни конзументи не схватају ко у овој утакмици највише добија, а ко губи.

Питање ауторских права је комплексно, а када говоримо о томе ко највише добија, морамо да разумемо да то највише зависи од конкретних уговора које аутори имају с компанијама, каже Саша Грачанин, аудио инжењер и музичар чији је ауторски рад претежно усмерен на онлајн платформе.

Велике компаније, додаје, узимају највећи део колача од људи које имају под уговором.

Њихов проблем тренутно лежи у чињеници да су се системи дистрибуције драматично променили и да велике комапније више не могу да контролишу тржиште као некада. Да се разумемо, свако може да монетизује свој Јутјуб канал и од тога одлично да зарађује. Ако производите занимљив садржај, можете од тога веома лепо да живите. Велике компаније имају проблем што су се системи дистрибуције, убирања прихода, па и конзумације сасвим променили. Они би хтели да Јутјуб функционише као класична телевизијска станица, што је свакако немогуће и непотребно. Не могу и не треба да очекују да свет остане непромењен и замрзнут у времену које је њима било најлукративније, закључује наш саговорник.

Контроверзни члан 13 Директиве о ауторским правима на интернету, који је у уторак усвојио Европски парламент и којим се жестоко пооштравају правила о поштовању “копирајта” на мрежи, за сада изазива највише коментара. Према неким тумачењима, овај члан практично присиљава интернет компаније да уведу строге аутоматске провере кроз које садржај мора да прође пре него што буде објављен на платформама као што су Твитер, Инстаграм, Фејсбук или Јутјуб. Оне ће практично “филтрирати” све што корисници постављају, почевши од фотографија, спотова, инсерата из филмова, текстова, до анимираних гифова или мимова, да не би дошло до кршења ауторских права. До сада су ствари функционисале тако што су аутори спорних дела сами пријављивали овим интернет компанијама да им је неко украо дело, док ће се тај посао радити преко алгоритама. Другим речима, Јутјуб и Фејсбук ће уклањати садржај, а они који су га поделили мораће да докажу да су његови аутори.

За питање ауторских права заинтересовани су и новинари, фоторепортери, али и они који се боре за отворено тржиште, чланови Пиратске партије, на пример, и чини се да су њихови ставови у непомирљивој супротности.

То питање је превише комплексно и мислим да опозитне стране управо од тог опозита и живе, каже Грачанин.

Како додаје, постоји и покрет за ауторска права, а против копирајта, као и многе друге варијанте тумачења питања ауторских права.

Треба имати у виду да су, кад је пиратерија у питању, праксе у свету веома различите - од наше земље у којој се пиратерија сасвим млако сузбија, и то углавном само за дела на која полажу право домаће продукцијске куће, па до тога да су казне у неким земљама толико високе да су у нивоу са казнама за тешка кривична дела, поручује Грачанин.

Ту се, ипак, поставља и питање процене ауторства, пошто је, по неким одредбама, уметничко дело сваки рад који се више од 80 посто разликује од оригинала, док је плагијат музичка секвенца која се с оригиналом поклапа у мање од четири такта. Дакле, они који стварају “мимове” и гифове ипак неће морати да брину за судбину својих делам нарочито зато што у конанчном тексу стоји да ће бити дозвољена употреба заштићеног садржаја као “карикатуре, пародије, критике и цитата”. Како ће пародију препознати нови алгоритми, остаје да се види.

И. Вујанов