Borba oko autorskih muzičkih prava – ko dobija, a ko gubi?

Cilj ove direktive je pravednija raspodela novca od velikih provajdera ka autorima sadržaja koju ti provajderi emituju, zarađujući ogroman novac.

Pre nekoliko meseci više od hiljadu umetnika iz Evrope potpisalo je otvoreno pismo Evropskoj komisiji i njenom predsedniku Žan-Klodu Junkeru, kojim se traži pravednija raspodela vrednosti od korišćenja kreativnog sadržaja koji se može preuzeti onlajn. Inicijativu je pokrenulo Evropsko udruženje društava za kolektivno ostvarivanje autorskih prava GESAC, ističući da se velike korporacije kao što su Jutjub i Gugl, skrivaju u takozvanim „sigurnim lukama“, odbijajući autorsko-pravne obaveze i pravednu naknadu autorima i nosiocima prava. Umetnici koji protestuju tvrde kako su dominantne tržišne korporacije kao što je Jutjub, izgradile svoju platformu na sadržaju za koji autor uopšte ne ostvaruje naknadu ili je ona minimalna. Tako kreativno tržište i kreativna zanimanja nezaustavljivo jure prema sopstvenoj propasti. Zato se sve češće dešava da umetnici svoja dela prodaju direktno internet striming programima, omogućavajući tako potpun uvid u svoju zaradu.

Umetnici i kreativci tvrde da sporni članovi Direktive otvaraju vrata ograničavanju sloboda i predstavljaju neku vrstu cenzure, a društvene mreže prepune su upozorenja da će omiljeni “mimovi” i gifovi praktično nestati jer će svako svakoga moći da tuži za neovlašćeno distribuiranje autorskog dela. Ovo nije prvi put da se postavlja pitanje autorskih prava i nadoknada u svetu, a prosečni konzumenti ne shvataju ko u ovoj utakmici najviše dobija, a ko gubi.

Pitanje autorskih prava je kompleksno, a kada govorimo o tome ko najviše dobija, moramo da razumemo da to najviše zavisi od konkretnih ugovora koje autori imaju s kompanijama, kaže Saša Gračanin, audio inženjer i muzičar čiji je autorski rad pretežno usmeren na onlajn platforme.

Velike kompanije, dodaje, uzimaju najveći deo kolača od ljudi koje imaju pod ugovorom.

Njihov problem trenutno leži u činjenici da su se sistemi distribucije dramatično promenili i da velike komapnije više ne mogu da kontrolišu tržište kao nekada. Da se razumemo, svako može da monetizuje svoj Jutjub kanal i od toga odlično da zarađuje. Ako proizvodite zanimljiv sadržaj, možete od toga veoma lepo da živite. Velike kompanije imaju problem što su se sistemi distribucije, ubiranja prihoda, pa i konzumacije sasvim promenili. Oni bi hteli da Jutjub funkcioniše kao klasična televizijska stanica, što je svakako nemoguće i nepotrebno. Ne mogu i ne treba da očekuju da svet ostane nepromenjen i zamrznut u vremenu koje je njima bilo najlukrativnije, zaključuje naš sagovornik.

Kontroverzni član 13 Direktive o autorskim pravima na internetu, koji je u utorak usvojio Evropski parlament i kojim se žestoko pooštravaju pravila o poštovanju “kopirajta” na mreži, za sada izaziva najviše komentara. Prema nekim tumačenjima, ovaj član praktično prisiljava internet kompanije da uvedu stroge automatske provere kroz koje sadržaj mora da prođe pre nego što bude objavljen na platformama kao što su Tviter, Instagram, Fejsbuk ili Jutjub. One će praktično “filtrirati” sve što korisnici postavljaju, počevši od fotografija, spotova, inserata iz filmova, tekstova, do animiranih gifova ili mimova, da ne bi došlo do kršenja autorskih prava. Do sada su stvari funkcionisale tako što su autori spornih dela sami prijavljivali ovim internet kompanijama da im je neko ukrao delo, dok će se taj posao raditi preko algoritama. Drugim rečima, Jutjub i Fejsbuk će uklanjati sadržaj, a oni koji su ga podelili moraće da dokažu da su njegovi autori.

Za pitanje autorskih prava zainteresovani su i novinari, fotoreporteri, ali i oni koji se bore za otvoreno tržište, članovi Piratske partije, na primer, i čini se da su njihovi stavovi u nepomirljivoj suprotnosti.

To pitanje je previše kompleksno i mislim da opozitne strane upravo od tog opozita i žive, kaže Gračanin.

Kako dodaje, postoji i pokret za autorska prava, a protiv kopirajta, kao i mnoge druge varijante tumačenja pitanja autorskih prava.

Treba imati u vidu da su, kad je piraterija u pitanju, prakse u svetu veoma različite - od naše zemlje u kojoj se piraterija sasvim mlako suzbija, i to uglavnom samo za dela na koja polažu pravo domaće produkcijske kuće, pa do toga da su kazne u nekim zemljama toliko visoke da su u nivou sa kaznama za teška krivična dela, poručuje Gračanin.

Tu se, ipak, postavlja i pitanje procene autorstva, pošto je, po nekim odredbama, umetničko delo svaki rad koji se više od 80 posto razlikuje od originala, dok je plagijat muzička sekvenca koja se s originalom poklapa u manje od četiri takta. Dakle, oni koji stvaraju “mimove” i gifove ipak neće morati da brinu za sudbinu svojih delam naročito zato što u konančnom teksu stoji da će biti dozvoljena upotreba zaštićenog sadržaja kao “karikature, parodije, kritike i citata”. Kako će parodiju prepoznati novi algoritmi, ostaje da se vidi.

I. Vujanov