Азилу за старе коње потребна помоћ

- Тренутно се код нас налази девет коња и три магарца. Број људи који су у азилу активни се временом смањивао, тако да свакодневно ради само два волонтера на којима све почива- каже Жељко. -Азил “Старо Брдо” покренула је група људи још 2012. година када је спасила неколико коња, мада је азил званично почео са радом у августу 2015. године.

Глисер, Долар, Чарли, Мај Ридл, Муци, Данделајон... само су неки од станара овог азила који су имали срећу да своје дане проведу у природи са људима који су им пружили велику љубав и пажњу.

- Један број спасених коња је удомљен, а они који су остали су ту углавном због старости или лошег здравственог стања и треба у Лапову да проживе остатак својих живота, на сигурном, збринути- истиче Жељко Иличић.

Најстарији коњ азила има 27 година, док је просек 15, 16 година.

- Млади коњи брзо нађу свој дом, док су они старији свој мир пронашли код нас и надамо се да ће тако и остати- напомиње Жељко. - У азил стижу и коњи и магарци из различитих ситуација, угрожени, злостављени, занемарени и нема правила коме ће се то десити, ждребету од једва годину дана или старом коњу који има више од 20 година.

Жељко истиче да прихватају све животиње које могу, онолико колико су у стању да их спасе, опораве и збрину.

- Осим коња и магараца, у азилу се налази седам сада већ великих прасића, које је пре годину дана спасила енглеска организација за заштиту животиња “Сербиа’с Forgottеn Пањс” и одлучила да се о њима даље брине. Они су права атракција и руше све предрасуде о свињама које сви ми имамо или смо имали- прича Жељко. -То су љибимци од око 300 килограма који воле да се мазе и играју, обожавају посластице и радо се друже са децом и одраслима.

Поред директне бриге о коњима, која подразумева храњење и појење, чишћење, као и рад са њима, пуно је посла и око одржавања целог азила. Већ смо споменули да су коњи стигли у азил из различитих ситуација, односно неприлика.

- Било је коња који су откупљени у последњи час, када је камион ка кланици већ полазио, преко оних које је ветеринарски инспектор одузео од prеthodnog власника због кршења Закона о добробити животиња, што нажалост није честа пракса код нас, управо супротно- појашњава Жељко и додаје да је било и светлих примера када би власник одлучивао да коња преда азилу на даљу бригу и старање.

Највећи проблем овом азилу представља вода и неопходна је изградња бунара, за шта су се присталице овог азила већ укључили у акцију скупљања новца за његово бушење.

- Већи број животиња налази се у делу азила на Старом Брду, по коме је азил и добио назив. Немамо простора, нити услова да све животиње преместимо на друго место, а стиже нам још једна зима коју дочекујемо без воде. До сада смо овај проблем решавали тако што смо тону по тону воде превозили свакодневно, надајући се да ће ситуација некада да се промени. И мења се, али на горе- напомиње Иличић. -Возила и приколице су нерегистроване и у све лошијем стању. Нас је двоје, а само један може да вози у таквим условима, под великим теретом, преко кривина, узбрдица, блата и снега. Оног тренутка када не будемо могли животињама да превеземо воду која је неопходна за живот, можемо само да угасимо азил и предамо се. Дали смо све од себе и једино решење видимо у бушењу артершког бунаракоји на овој локацији треба да буде дубине 120 до 150 метара који би са свим пратећим елементима- цевима, пумпом, сондама и цревима коштао око 8.000 евра.

Жељко каже да је то цифра коју не могу ни да помисле да сами скупе и да се надају да ће уколико се укључе сви који прате и подржавају њихов рад (а њих је близу 8.000 на друштвеној мрежи Фејбук) и који желе да помогну да азил опстане како би сви садашњи и будући коњи имали своје уточиште- постоји шанса да успеју.

- У овоме нисмо сами, већ нам помаже и енглеско удружење “Сербиа’с Forgottеn Пањс”, али како и они имају на десетине паса о којима брину и њихове су могућности ограничене, потребна нам је додатна помоћ. У наредних десетак дана треба да прикупимо цео износ новца, како би пре краја новембра почели радови на бунару и он био готов већ почетком децембра, а ми спремни дочекали зиму- истиче Иличић. -Донације у храни су такође увек добродошле, али једино ако поклон стикне директно у азил, јер немамо могућности за превоз, јер би трошкови транспорта углавном “појели” цену хране. Управо зато, апелујемо на све да нам пре свега пруже финансијску помоћ, јер на лицу места можемо купити квалитетно и проверено сено, кукуруз, зоб, затим платити ветеринара, поткивача и подмирити све остале трошкове који настају.

За овај азил бунар сада представља преломну тачку за наставак рада.

- Уколико не направимо бунар неће бити ни азила и сву снагу смо усмерили на то. Све остале потребе, пре свега храна за коње, стоје у облику дуга добављачу, све док се питање опстанка не реши- истиче Жељко.

Азил опстаје захваљујући појединачним донацијама љубитеља коња. Трошкови су велики, а изградња бунара пресудна, те уколико и ви можете помоћи уплатите новац на број рачуна: 150-25986-71, Удружење “Старо Брдо”, Лапово, позив на број 11, или путем Постнета на број телефона 064/18-18-607 прималац Виолета Јовић.

Да би се боље упознали са радом овог азила можете погледати њихову Фејсбук страницу Азил за коње “Старо Брдо” или посетити њихов сајт starobrdo.com. Свака помоћ колико мала да изгледа је добродошла.