Azilu za stare konje potrebna pomoć

- Trenutno se kod nas nalazi devet konja i tri magarca. Broj ljudi koji su u azilu aktivni se vremenom smanjivao, tako da svakodnevno radi samo dva volontera na kojima sve počiva- kaže Željko. -Azil “Staro Brdo” pokrenula je grupa ljudi još 2012. godina kada je spasila nekoliko konja, mada je azil zvanično počeo sa radom u avgustu 2015. godine.

Gliser, Dolar, Čarli, Maj Ridl, Muci, Dandelajon... samo su neki od stanara ovog azila koji su imali sreću da svoje dane provedu u prirodi sa ljudima koji su im pružili veliku ljubav i pažnju.

- Jedan broj spasenih konja je udomljen, a oni koji su ostali su tu uglavnom zbog starosti ili lošeg zdravstvenog stanja i treba u Lapovu da prožive ostatak svojih života, na sigurnom, zbrinuti- ističe Željko Iličić.

Najstariji konj azila ima 27 godina, dok je prosek 15, 16 godina.

- Mladi konji brzo nađu svoj dom, dok su oni stariji svoj mir pronašli kod nas i nadamo se da će tako i ostati- napominje Željko. - U azil stižu i konji i magarci iz različitih situacija, ugroženi, zlostavljeni, zanemareni i nema pravila kome će se to desiti, ždrebetu od jedva godinu dana ili starom konju koji ima više od 20 godina.

Željko ističe da prihvataju sve životinje koje mogu, onoliko koliko su u stanju da ih spase, oporave i zbrinu.

- Osim konja i magaraca, u azilu se nalazi sedam sada već velikih prasića, koje je pre godinu dana spasila engleska organizacija za zaštitu životinja “Serbia’s Forgotten Panjs” i odlučila da se o njima dalje brine. Oni su prava atrakcija i ruše sve predrasude o svinjama koje svi mi imamo ili smo imali- priča Željko. -To su ljibimci od oko 300 kilograma koji vole da se maze i igraju, obožavaju poslastice i rado se druže sa decom i odraslima.

Pored direktne brige o konjima, koja podrazumeva hranjenje i pojenje, čišćenje, kao i rad sa njima, puno je posla i oko održavanja celog azila. Već smo spomenuli da su konji stigli u azil iz različitih situacija, odnosno neprilika.

- Bilo je konja koji su otkupljeni u poslednji čas, kada je kamion ka klanici već polazio, preko onih koje je veterinarski inspektor oduzeo od prethodnog vlasnika zbog kršenja Zakona o dobrobiti životinja, što nažalost nije česta praksa kod nas, upravo suprotno- pojašnjava Željko i dodaje da je bilo i svetlih primera kada bi vlasnik odlučivao da konja preda azilu na dalju brigu i staranje.

Najveći problem ovom azilu predstavlja voda i neophodna je izgradnja bunara, za šta su se pristalice ovog azila već uključili u akciju skupljanja novca za njegovo bušenje.

- Veći broj životinja nalazi se u delu azila na Starom Brdu, po kome je azil i dobio naziv. Nemamo prostora, niti uslova da sve životinje premestimo na drugo mesto, a stiže nam još jedna zima koju dočekujemo bez vode. Do sada smo ovaj problem rešavali tako što smo tonu po tonu vode prevozili svakodnevno, nadajući se da će situacija nekada da se promeni. I menja se, ali na gore- napominje Iličić. -Vozila i prikolice su neregistrovane i u sve lošijem stanju. Nas je dvoje, a samo jedan može da vozi u takvim uslovima, pod velikim teretom, preko krivina, uzbrdica, blata i snega. Onog trenutka kada ne budemo mogli životinjama da prevezemo vodu koja je neophodna za život, možemo samo da ugasimo azil i predamo se. Dali smo sve od sebe i jedino rešenje vidimo u bušenju arterškog bunarakoji na ovoj lokaciji treba da bude dubine 120 do 150 metara koji bi sa svim pratećim elementima- cevima, pumpom, sondama i crevima koštao oko 8.000 evra.

Željko kaže da je to cifra koju ne mogu ni da pomisle da sami skupe i da se nadaju da će ukoliko se uključe svi koji prate i podržavaju njihov rad (a njih je blizu 8.000 na društvenoj mreži Fejbuk) i koji žele da pomognu da azil opstane kako bi svi sadašnji i budući konji imali svoje utočište- postoji šansa da uspeju.

- U ovome nismo sami, već nam pomaže i englesko udruženje “Serbia’s Forgotten Panjs”, ali kako i oni imaju na desetine pasa o kojima brinu i njihove su mogućnosti ograničene, potrebna nam je dodatna pomoć. U narednih desetak dana treba da prikupimo ceo iznos novca, kako bi pre kraja novembra počeli radovi na bunaru i on bio gotov već početkom decembra, a mi spremni dočekali zimu- ističe Iličić. -Donacije u hrani su takođe uvek dobrodošle, ali jedino ako poklon stikne direktno u azil, jer nemamo mogućnosti za prevoz, jer bi troškovi transporta uglavnom “pojeli” cenu hrane. Upravo zato, apelujemo na sve da nam pre svega pruže finansijsku pomoć, jer na licu mesta možemo kupiti kvalitetno i provereno seno, kukuruz, zob, zatim platiti veterinara, potkivača i podmiriti sve ostale troškove koji nastaju.

Za ovaj azil bunar sada predstavlja prelomnu tačku za nastavak rada.

- Ukoliko ne napravimo bunar neće biti ni azila i svu snagu smo usmerili na to. Sve ostale potrebe, pre svega hrana za konje, stoje u obliku duga dobavljaču, sve dok se pitanje opstanka ne reši- ističe Željko.

Azil opstaje zahvaljujući pojedinačnim donacijama ljubitelja konja. Troškovi su veliki, a izgradnja bunara presudna, te ukoliko i vi možete pomoći uplatite novac na broj računa: 150-25986-71, Udruženje “Staro Brdo”, Lapovo, poziv na broj 11, ili putem Postneta na broj telefona 064/18-18-607 primalac Violeta Jović.

Da bi se bolje upoznali sa radom ovog azila možete pogledati njihovu Fejsbuk stranicu Azil za konje “Staro Brdo” ili posetiti njihov sajt starobrdo.com. Svaka pomoć koliko mala da izgleda je dobrodošla.