Антитела зависе од тога колико је прошло од друге дозе

Колико смо заштићени? Могу ли да примим вакцину једног произвођача, а после тога од другог? Могу ли да се вакцинишем против грипа, ако сам добио вакцину против короне? Многобројне су недоумице и питања у вези са вакцинацијом против ковид-19, иако већ више од годину дана у нашој земљи траје вакцинација и то са пет вакцина Фајзер-Бионтек, Синофарм, Спутник В, АстраЗенека и Спајквакс.

Доцент др Миољуб Ристић из Института за јавно здравље Војводине каже како након вакцинације већина вакцинисаних створи антитела класе IgG, на „спајк“ протеин, а код Синофарм вакцине и на остале делове вируса.

- Ниво антитела зависи од тога колико времена је прошло од давања друге дозе вакцине, мада се известан имунитет постиже и после прве дозе. Иако се код једног броја вакцинисаних заштита може очекивати и после минимум недељу дана од друге дозе, провера пре 28 дана, а за Синофарм после 45 дана од друге дозе, може дати лажно негативне резултате – каже др Ристић.

Имунитет зависи и од имуног одговора организма, јер он може да буде умањен ако је имунитет ослабљен из разних разлога.

- Међутим, после вакцинације се не саветује рутинска провера нивоа створених антитела ради провере имунитета јер, за сада, није познато који је ниво антитела довољан да нас заштити од инфекције овим вирусом. Осим тога, постоји и ћелијски имунитет који се ствара после вакцинације, а за кога тренутно не постоје комерцијално доступни тестови. Ако не створите антитела, не значи нужно да нисте заштићени од инфекције. Мањи проценат вакцинисаних неће створити имунитет на вакцину, а тај проценат се разликује од вакцине до вакцине – напомиње доцент Ристић.

Вакцинација се комплетира давањем друге дозе вакцине истог произвођача. Једино се оставља могућност избора бустер дозе. Све prеthodno вакцинисане особе код којих је од давања друге дозе прошло најмање четири месеца за Синофарм, односно пет месеци након друге дозе вакцина Фајзер-Бионтек, Спутник В и АстраЗенека, могу да приме трећу (бустер) дозу вакцине против ковид-19, при чему се оставља могућност да особа која се вакцинише изабере врсту вакцине која ће бити примењена као трећа доза. Уколико се Спутник В вакцина примењује као бустер доза, у том случају даје се прва компонента наведене вакцине.

- Вакцина против ковид-19 може да се примени истовремено са вакцином против сезонског грипа, при чему се вакцине дају у супротне руке. Уколико се не дају истовремено, вакцине се могу дати и у било ком временском размаку – објашњава др Ристић.

Иако је у свету, до септембра, апликовано више од пет милијарди различитих врста вакцина против ковид-19 и даље се често поставља питање о томе да ли ове вакцине могу да погоршају ток постојеће аутоимуне болести или, чак, да изазову њено настајање. Др Ристић каже како до сада није поуздано утврђено због чега неки људи уопште развијају аутоимуне болести и најчешће се у литератури наводи да су узрок томе генетски фактори и фактори средине.

- Поуздано се зна да су аутоимуне болести постојале и много, много раније пре него што се започело са применом вакцина. Дакле, логично посматрано, нема никаквог оправдања за директно повезивање појаве аутоимуних болести са применом вакцина. Ако се узме у обзир број до сада датих вакцина против ковид-19 и изостанак било каквог пораста аутомуних болести у свету, онда не би требало доводити у везу ни ове вакцине са појавом аутоимуних обољења – напомиње др Ристић.

Када је реч о нежељеним реакцијама, др Ристић наводи како се не зна ни за један дугорочни ефекат вакцина дужи од два месеца, јер све што је у директној вези са вакцинама од нежељених реакција се догађа у том периоду, а најчешће унутар прва три дана од вакцинације.

- Оно што је важно рећи је да је највероватније инфекција, вирусна, батеријска или нека трећа, покретач аутоимуних форми болести, а пошто вакцина не изазива инфекцију већ само активацију антитела и заштиту од инфекције, онда и са те стране гледано, нема места страху да ће она изазвати такав негативан ефекат. Ниједна вакцина неће изазвати ништа од онога што би невакцинисаној особи изазвала природна инфекција у смислу поремећаја здравља. Према томе, боље је да се од те болести или саме инфекције заштитимо вакцином, него да чекамо евентуалне последице од контакта са живим узрочником инфекције, када не знамо како ћемо на њега одреаговати – истакао је доцент Ристић.

Према његовим речима, ниједна вакцина нема способност да након давања хронично стимулише имуни одговор, јер је имуни одговор стимулисан вакцинама временски ограничен, па тако не може ни теоретски изазвати хронични поремећај код вакцинисаног. Подсећа и да је пре доношења одлуке о дозволи пуштања у промет вакцине, или неког другог лека, само на нивоу Америчке агенције за храну и лекове (познатија као „ФДА“), учествује чак пет хиљада стручњака различитих профила.

- И овај пример говори о озбиљности и значају да се обезбеде сви могући предуслови да вакцина која се пушта на тржиште буде, пре свега, безбедна по здравље вакцинисаних и да што је више могуће више штити вакцинисане од последица болести против које је усмерена – закључује др Ристић.

Љубица Петровић