Antitela zavise od toga koliko je prošlo od druge doze

Koliko smo zaštićeni? Mogu li da primim vakcinu jednog proizvođača, a posle toga od drugog? Mogu li da se vakcinišem protiv gripa, ako sam dobio vakcinu protiv korone? Mnogobrojne su nedoumice i pitanja u vezi sa vakcinacijom protiv kovid-19, iako već više od godinu dana u našoj zemlji traje vakcinacija i to sa pet vakcina Fajzer-Biontek, Sinofarm, Sputnik V, AstraZeneka i Spajkvaks.

Docent dr Mioljub Ristić iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine kaže kako nakon vakcinacije većina vakcinisanih stvori antitela klase IgG, na „spajk“ protein, a kod Sinofarm vakcine i na ostale delove virusa.

- Nivo antitela zavisi od toga koliko vremena je prošlo od davanja druge doze vakcine, mada se izvestan imunitet postiže i posle prve doze. Iako se kod jednog broja vakcinisanih zaštita može očekivati i posle minimum nedelju dana od druge doze, provera pre 28 dana, a za Sinofarm posle 45 dana od druge doze, može dati lažno negativne rezultate – kaže dr Ristić.

Imunitet zavisi i od imunog odgovora organizma, jer on može da bude umanjen ako je imunitet oslabljen iz raznih razloga.

- Međutim, posle vakcinacije se ne savetuje rutinska provera nivoa stvorenih antitela radi provere imuniteta jer, za sada, nije poznato koji je nivo antitela dovoljan da nas zaštiti od infekcije ovim virusom. Osim toga, postoji i ćelijski imunitet koji se stvara posle vakcinacije, a za koga trenutno ne postoje komercijalno dostupni testovi. Ako ne stvorite antitela, ne znači nužno da niste zaštićeni od infekcije. Manji procenat vakcinisanih neće stvoriti imunitet na vakcinu, a taj procenat se razlikuje od vakcine do vakcine – napominje docent Ristić.

Vakcinacija se kompletira davanjem druge doze vakcine istog proizvođača. Jedino se ostavlja mogućnost izbora buster doze. Sve prethodno vakcinisane osobe kod kojih je od davanja druge doze prošlo najmanje četiri meseca za Sinofarm, odnosno pet meseci nakon druge doze vakcina Fajzer-Biontek, Sputnik V i AstraZeneka, mogu da prime treću (buster) dozu vakcine protiv kovid-19, pri čemu se ostavlja mogućnost da osoba koja se vakciniše izabere vrstu vakcine koja će biti primenjena kao treća doza. Ukoliko se Sputnik V vakcina primenjuje kao buster doza, u tom slučaju daje se prva komponenta navedene vakcine.

- Vakcina protiv kovid-19 može da se primeni istovremeno sa vakcinom protiv sezonskog gripa, pri čemu se vakcine daju u suprotne ruke. Ukoliko se ne daju istovremeno, vakcine se mogu dati i u bilo kom vremenskom razmaku – objašnjava dr Ristić.

Iako je u svetu, do septembra, aplikovano više od pet milijardi različitih vrsta vakcina protiv kovid-19 i dalje se često postavlja pitanje o tome da li ove vakcine mogu da pogoršaju tok postojeće autoimune bolesti ili, čak, da izazovu njeno nastajanje. Dr Ristić kaže kako do sada nije pouzdano utvrđeno zbog čega neki ljudi uopšte razvijaju autoimune bolesti i najčešće se u literaturi navodi da su uzrok tome genetski faktori i faktori sredine.

- Pouzdano se zna da su autoimune bolesti postojale i mnogo, mnogo ranije pre nego što se započelo sa primenom vakcina. Dakle, logično posmatrano, nema nikakvog opravdanja za direktno povezivanje pojave autoimunih bolesti sa primenom vakcina. Ako se uzme u obzir broj do sada datih vakcina protiv kovid-19 i izostanak bilo kakvog porasta automunih bolesti u svetu, onda ne bi trebalo dovoditi u vezu ni ove vakcine sa pojavom autoimunih oboljenja – napominje dr Ristić.

Kada je reč o neželjenim reakcijama, dr Ristić navodi kako se ne zna ni za jedan dugoročni efekat vakcina duži od dva meseca, jer sve što je u direktnoj vezi sa vakcinama od neželjenih reakcija se događa u tom periodu, a najčešće unutar prva tri dana od vakcinacije.

- Ono što je važno reći je da je najverovatnije infekcija, virusna, baterijska ili neka treća, pokretač autoimunih formi bolesti, a pošto vakcina ne izaziva infekciju već samo aktivaciju antitela i zaštitu od infekcije, onda i sa te strane gledano, nema mesta strahu da će ona izazvati takav negativan efekat. Nijedna vakcina neće izazvati ništa od onoga što bi nevakcinisanoj osobi izazvala prirodna infekcija u smislu poremećaja zdravlja. Prema tome, bolje je da se od te bolesti ili same infekcije zaštitimo vakcinom, nego da čekamo eventualne posledice od kontakta sa živim uzročnikom infekcije, kada ne znamo kako ćemo na njega odreagovati – istakao je docent Ristić.

Prema njegovim rečima, nijedna vakcina nema sposobnost da nakon davanja hronično stimuliše imuni odgovor, jer je imuni odgovor stimulisan vakcinama vremenski ograničen, pa tako ne može ni teoretski izazvati hronični poremećaj kod vakcinisanog. Podseća i da je pre donošenja odluke o dozvoli puštanja u promet vakcine, ili nekog drugog leka, samo na nivou Američke agencije za hranu i lekove (poznatija kao „FDA“), učestvuje čak pet hiljada stručnjaka različitih profila.

- I ovaj primer govori o ozbiljnosti i značaju da se obezbede svi mogući preduslovi da vakcina koja se pušta na tržište bude, pre svega, bezbedna po zdravlje vakcinisanih i da što je više moguće više štiti vakcinisane od posledica bolesti protiv koje je usmerena – zaključuje dr Ristić.

Ljubica Petrović