Анђела Грубачки, победница школског такмичења из области хортикултуре

Анђела је освојила прво место на надметању за образовни профил техничар хортикултуре и срећна је због награде која јој, узгред, није и прво признање у животу и школовању.

– Већ у раном детињству испољавала сам љубав према природи, биљкама и животињама. Волела сам да проводим време код баке и деке на селу, у Торку, мамином родном месту. Поред домаћих животиња на селу, увек сам имала много кућних љубимаца и код куће. Поред куца и маца, ту су били и папагаји, рибице, украсне коке, рак, корњаче, чинчила… Прва практична знања о цвећу стекла сам захваљујући мами која је велики љубитељ природе – почиње своју причу Анђела Грубачки.

Успех, како каже Анђела, не би био могућ без безусловне подршке породице и пријатеља, који су увек били ту када је потребно. Јер, поред првог места на 37. Републичком такмичењу из области пољопривреде и хортикултуре, Анђела је пре две године освојила награду „Др Ђорђе Радић“, која се додељује најбољим ученицима пољопривредних школа. Прошле године је освојила друго место на Међународној олимпијади Председничке библиотеке Борис Јељцин „Русија у електронском свету“ из руског језика, као страног, друго место на такмичењу у изради аранжмана од ружа у Липолисту, а крајем 2022. прво место на Међународној олимпијади Санкт Петербуршког државног универзитета.

Осим што је одлична ученица, Анђела има једну посебну љубав - афричке љубичице.

– Почела сам да гајим афричке хибридне љубичице још 2017. године. У различито време, бројност сорти је била од 200 до 400. Прва љубичица била је обична, из цвећаре, рођендански поклон. Пошто сам раније аматерски гајила кактусе, пожелела сам нешто нежније, а афричка љубичица са листовима попут плиша била је за мене прави избор. Прва хибридна љубичица, Ђоле, сорте ЛЕ-Данко, својеврсна је маскота моје колекције и уједно најстарија биљка. Татин поклон за крај школске године претворио се у оно по чему ме људи препознају. Због жеље да створим најбоље могуће услове за своје биљке, почела сам самостално да учим руски језик, јер је већина стручне литературе на руском, и великом броју мојих прослављених колега је то матерњи језик. Тако је руски језик заузео важно место у мом животу и помогао ми да стекнем важна знања у вези са гајењем и производњом љубичица – објашњава Анђела.

Каже и да афричке љубичице нису посебно захтевно цвеће, али као и свака биљна врста захтевају одређену негу. Траже пуно светлости, али никако директно сунце, саксије пречника не већег од девет центиметара, умерено заливање, температуру од 20 до 25 степени. Анђела их гаји на осам полица са вештачким осветљењем.

– Уживам у афричким љубичицама, а врло сам активна на друштвеним мрежама. Оне су ми од велике помоћи не само у промоцији колекције већ, пре свега, омогућавају размену искустава и знања са колегама широм света – наглашава млада саговорница.

Још кад је почињала да узгаја ову врсту љубичица знала је коју ће средњу школу уписати. Многе је зачудио њен избор, јер је била одлична ученица у основној школи и освојила је висок број бодова на завршном испиту. Очекивало се да ће уписати гимназију.

– Определила сам се, ипак, за пољопривредну школу. Никад се нисам покајала због свог избора и јако сам поносна што сам ученица Средње пољопривредне школе у Зрењанину – каже Анђела.

Она додаје да је за време школовања имала прилику да прошири досадашња и стекне многа нова знања из различитих области. У школи се, наводи наша саговорница, поред теоријских, стичу и практична знања која су од посебног значаја за струку којом Анђела жели да се бави. То омогућава запошљавање у струци одмах након завршетка средње школе.

Анђелу за неколико месеци очекује пријемни испит и упис на Пољопривредни факултет у Београду.

– Себе могу да замислим у различитим областима – производњи, просвети, науци или другим сферама повезаним са мојим интересовањима – истиче она.

Жељко Балабан