Anđela Grubački, pobednica školskog takmičenja iz oblasti hortikulture

Anđela je osvojila prvo mesto na nadmetanju za obrazovni profil tehničar hortikulture i srećna je zbog nagrade koja joj, uzgred, nije i prvo priznanje u životu i školovanju.

– Već u ranom detinjstvu ispoljavala sam ljubav prema prirodi, biljkama i životinjama. Volela sam da provodim vreme kod bake i deke na selu, u Torku, maminom rodnom mestu. Pored domaćih životinja na selu, uvek sam imala mnogo kućnih ljubimaca i kod kuće. Pored kuca i maca, tu su bili i papagaji, ribice, ukrasne koke, rak, kornjače, činčila… Prva praktična znanja o cveću stekla sam zahvaljujući mami koja je veliki ljubitelj prirode – počinje svoju priču Anđela Grubački.

Uspeh, kako kaže Anđela, ne bi bio moguć bez bezuslovne podrške porodice i prijatelja, koji su uvek bili tu kada je potrebno. Jer, pored prvog mesta na 37. Republičkom takmičenju iz oblasti poljoprivrede i hortikulture, Anđela je pre dve godine osvojila nagradu „Dr Đorđe Radić“, koja se dodeljuje najboljim učenicima poljoprivrednih škola. Prošle godine je osvojila drugo mesto na Međunarodnoj olimpijadi Predsedničke biblioteke Boris Jeljcin „Rusija u elektronskom svetu“ iz ruskog jezika, kao stranog, drugo mesto na takmičenju u izradi aranžmana od ruža u Lipolistu, a krajem 2022. prvo mesto na Međunarodnoj olimpijadi Sankt Peterburškog državnog univerziteta.

Osim što je odlična učenica, Anđela ima jednu posebnu ljubav - afričke ljubičice.

– Počela sam da gajim afričke hibridne ljubičice još 2017. godine. U različito vreme, brojnost sorti je bila od 200 do 400. Prva ljubičica bila je obična, iz cvećare, rođendanski poklon. Pošto sam ranije amaterski gajila kaktuse, poželela sam nešto nežnije, a afrička ljubičica sa listovima poput pliša bila je za mene pravi izbor. Prva hibridna ljubičica, Đole, sorte LE-Danko, svojevrsna je maskota moje kolekcije i ujedno najstarija biljka. Tatin poklon za kraj školske godine pretvorio se u ono po čemu me ljudi prepoznaju. Zbog želje da stvorim najbolje moguće uslove za svoje biljke, počela sam samostalno da učim ruski jezik, jer je većina stručne literature na ruskom, i velikom broju mojih proslavljenih kolega je to maternji jezik. Tako je ruski jezik zauzeo važno mesto u mom životu i pomogao mi da steknem važna znanja u vezi sa gajenjem i proizvodnjom ljubičica – objašnjava Anđela.

Kaže i da afričke ljubičice nisu posebno zahtevno cveće, ali kao i svaka biljna vrsta zahtevaju određenu negu. Traže puno svetlosti, ali nikako direktno sunce, saksije prečnika ne većeg od devet centimetara, umereno zalivanje, temperaturu od 20 do 25 stepeni. Anđela ih gaji na osam polica sa veštačkim osvetljenjem.

– Uživam u afričkim ljubičicama, a vrlo sam aktivna na društvenim mrežama. One su mi od velike pomoći ne samo u promociji kolekcije već, pre svega, omogućavaju razmenu iskustava i znanja sa kolegama širom sveta – naglašava mlada sagovornica.

Još kad je počinjala da uzgaja ovu vrstu ljubičica znala je koju će srednju školu upisati. Mnoge je začudio njen izbor, jer je bila odlična učenica u osnovnoj školi i osvojila je visok broj bodova na završnom ispitu. Očekivalo se da će upisati gimnaziju.

– Opredelila sam se, ipak, za poljoprivrednu školu. Nikad se nisam pokajala zbog svog izbora i jako sam ponosna što sam učenica Srednje poljoprivredne škole u Zrenjaninu – kaže Anđela.

Ona dodaje da je za vreme školovanja imala priliku da proširi dosadašnja i stekne mnoga nova znanja iz različitih oblasti. U školi se, navodi naša sagovornica, pored teorijskih, stiču i praktična znanja koja su od posebnog značaja za struku kojom Anđela želi da se bavi. To omogućava zapošljavanje u struci odmah nakon završetka srednje škole.

Anđelu za nekoliko meseci očekuje prijemni ispit i upis na Poljoprivredni fakultet u Beogradu.

– Sebe mogu da zamislim u različitim oblastima – proizvodnji, prosveti, nauci ili drugim sferama povezanim sa mojim interesovanjima – ističe ona.

Željko Balaban