light rain
11°C
30.01.2025.
Нови Сад
eur
117.1452
usd
112.208
Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

ОРАНИЦЕ ВОЈВОДИНЕ СУВЕ Не залива се ни 50.000 хектара! Ово је најзаступљенији тип наводњавања, а аналитичар прогнозира могући сценарио

18.01.2025. 08:53 09:15
Пише:
Извор:
Дневник, Зорка Делић
navodnjavanje
Фото: pixabay

Наводњавање пољопривредног земљишта слаба је тачка у пољопривредној производњи. Имамо је јако мало поворшина под системима за наводњавање и из године у годину тај проценат не мења се знатније.

Подаци Републичког завода за статистику за прошлу годину показују да су свега 2,3 одсто повећане површине под системом за наводњавање у односу на 2023. годину. 

Статистика је израчунала да је током 2024. године у Републици Србији од 3.257.100 хектара расположивих пољопривредних површина наводњавано свега 48.668 хектара. И по тим површинама далеко смо од многих земаља. У Албанији, рецимо, наводњава се 380.000 хектара, а у свету чак 17 процената пољопривредног земљишта. 

Подаци Републичког завода за статистику за прошлу годину показују да су за свега 2,3 одсто повећане површине под системом за наводњавање у односу на 2023. годину

Оранице и баште (са 93,5 одсто) у 2024. години имају највећи удео у укупно наводњаваним површинама, а потом следе воћњаци (са 5,9 одсто) и остале пољопривредне површине (са уделом од 0,6 одсто).

Наводњавањем је прошле године укупно захваћено 66.742 хиљаде кубних метара, што је за 5,2 одсто више него у претходној години. Највише воде црпело се из водотокова − 92,8 одсто, док су преостале количине захваћене из подземних вода и осталих извора.

Приноси пшенице биће нижи до 21 посто 

Гулан наводи да су очекивања агорнома да ће приноси озиме пшенице до 2030. године бити смањени, приближно 16 одсто у северозападном и северном региону и до 21 одсто у југоисточном делу Србије. - Научни иститут у Новом Саду и у Земуну створили су око 2.500 високородних сорти и хибрида разних култура, али се њихове генетске могућности, нажалост, користи тек од 30 до 50 одсто. Зато треба радити на едукацији пољопривредника при избору семена и истовремено више новца издвајати из државне касе за системе за наводњавање. 

Најзаступљенији тип наводњавања био је орошавањем. Од укупне наводњаване површине, орошавањем се наводњавало 91 одсто површина, капањем 8,8 одсто површине, а површински се наводњавало свега 0,2 одсто површине.

Истраживањем о наводњавању обухваћена су предузећа и земљорадничке задруге које се баве пољопривредном производњом и услугама у пољопривреди или управљају системима за наводњавање.

Аграрни аналитичар из Новог Сада Бранислав Гулан истиче за Дневник да је за једну деценију због суше у пољопривреди Србије изгубљено око шест милијарди долара и да зато, упоредо са постављањем система за наводњавање, треба стварати и сорте и хибриде отпорне на сушу јер од наредних 100 година, 52 ће бити сушне.

48.668 хектара пољопривредних површина наводњава се у Србији, 380.000 у Албанији 

91 одсто површине наводњава се орошавањем

- Кључни ресурс за приносе биће вода. У свету ће се водити битка за воду као некада за нафту. Али, ако будемо обезбедили воду, то јест системе за наводњавање, можемо имати две жетве и надокнатити мањи принос - наводи Гулан. 

Додаје да ће, уколико не буде довољно воде и природног ђубрива, некадашња житница Европе, Војводина за три деценије постати пустиња, по приносима јер хумус је већ сад смањен са пет на око 2,5 одсто. 

З. Делић

Извор:
Дневник, Зорка Делић
Пише:
Пошаљите коментар