МОТКА САДНИЦЕ ОСВАЈАЈУ ВОЈВОДИНУ, ИНЖЕЊЕРИ "ВОЈВОДИНАШУМЕ" КОНСТРУИСАЛИ НОВУ САДИЛИЦУ Топола без корена далеко економичнија, за исто време посади се 50 одсто више

Како за „Дневник” појашњава директор Института за низијско шумарство и заштиту животне средине проф. др Саша Орловић, технологија садње без кореновог система била је позната и раније, али је главни услов био да се мотка сади само на већим дубинама, како би била у додиру са подземном водом и имала могућност да се ожили. Тако је и Универзитетски парк у Новом Саду поникао, јер су тополе без корена сађене на дубини од шест метара и имале су простора да пусте корен, одлично се приме, обављају своју функцију све ове године и буду веома корисне. 

– Новина је само што сада садимо плиће. Тополе иначе имају способност да се ожиле и уколико нису у контакту са подземном водом и када се сади на мањој дубини, нарочито ако се засади у јесен, онда биљка има довољно времена да до пролећа, док не дође до момента олиставања, формира и коренов систем. Нема проблема у садњи са кореном, само што, када ту садницу производите, морате да је извадите са кореном и тако је транспортујете и засадите у већу јаму за садњу, што је скупље.  Овако је далеко једноставније ако је мотка у питању, која се одсече од матичне биљке, а корен остаје у земљи и продукује наредну садницу за следећу годину. Последње две године се примењује овај вид садње топола. Имали смо експерименте и утврдили да је проценат пријема саднице исти као и са кореном, само је далеко економичнији, те ће се и у будуће примењивати овај начин садње – прича Орловић. 

Инжењери из ЈП „Војводинашуме” су конструисали и нову садилицу, која је у многоме убрзала и појефтинила цео процес, с обзиром на то да је један човек у трактору, други на садилици, и они мењају десетак људи и три трактора који су до сада учествовали у садњи тополе. Тако се сада, у просеку посеје за исто време и до 50 процената више него раније.

– Једино тополе и врбе могу да се саде у виду мотке без корена, јер те две шумске врсте од којих се оснивају нове шуме имају способност вегетативног размножавања, односно лакшег ожиљавања. „Теоријски” могу и неке друге врсте, али је проценат успешности далеко мањи. Врбе су се иначе увек садиле као мотка, јер иду на влажнија земљишта, те самим тим кад се мотка забоде у земљу, има довољно воде да се ожили – рекао је директор Института за низијско шумарство и заштиту животне средине. 

У зависности од тога шта желимо да постигнемо засадом и колико је земљиште повољно, зависиће и сам засад мотка – топола. Наиме, ако је земљиште повољније, оно може да поднесе више биљака, и онда се саднице-мотке саде гушће. У принципу се најћешће сади у размаку 4,25м x 4,25 м, објашњава проф. др Саша Орловић. 

Предност је што овај начи садње може да се ради и по киши, док је манипулација садницама поједностављена, са, на пример, смањеним ризиком исушивања и смрзавања корена. Годишње ће се, како најављују из ЈП „Војводинашуме”, на овај начин садити око 1.500 хектара са преко 600.000 садница. 

Ивана Бакмаз