MOTKA SADNICE OSVAJAJU VOJVODINU, INŽENJERI "VOJVODINAŠUME" KONSTRUISALI NOVU SADILICU Topola bez korena daleko ekonomičnija, za isto vreme posadi se 50 odsto više

Kako za „Dnevnik” pojašnjava direktor Instituta za nizijsko šumarstvo i zaštitu životne sredine prof. dr Saša Orlović, tehnologija sadnje bez korenovog sistema bila je poznata i ranije, ali je glavni uslov bio da se motka sadi samo na većim dubinama, kako bi bila u dodiru sa podzemnom vodom i imala mogućnost da se ožili. Tako je i Univerzitetski park u Novom Sadu ponikao, jer su topole bez korena sađene na dubini od šest metara i imale su prostora da puste koren, odlično se prime, obavljaju svoju funkciju sve ove godine i budu veoma korisne. 

– Novina je samo što sada sadimo pliće. Topole inače imaju sposobnost da se ožile i ukoliko nisu u kontaktu sa podzemnom vodom i kada se sadi na manjoj dubini, naročito ako se zasadi u jesen, onda biljka ima dovoljno vremena da do proleća, dok ne dođe do momenta olistavanja, formira i korenov sistem. Nema problema u sadnji sa korenom, samo što, kada tu sadnicu proizvodite, morate da je izvadite sa korenom i tako je transportujete i zasadite u veću jamu za sadnju, što je skuplje.  Ovako je daleko jednostavnije ako je motka u pitanju, koja se odseče od matične biljke, a koren ostaje u zemlji i produkuje narednu sadnicu za sledeću godinu. Poslednje dve godine se primenjuje ovaj vid sadnje topola. Imali smo eksperimente i utvrdili da je procenat prijema sadnice isti kao i sa korenom, samo je daleko ekonomičniji, te će se i u buduće primenjivati ovaj način sadnje – priča Orlović. 

Inženjeri iz JP „Vojvodinašume” su konstruisali i novu sadilicu, koja je u mnogome ubrzala i pojeftinila ceo proces, s obzirom na to da je jedan čovek u traktoru, drugi na sadilici, i oni menjaju desetak ljudi i tri traktora koji su do sada učestvovali u sadnji topole. Tako se sada, u proseku poseje za isto vreme i do 50 procenata više nego ranije.

– Jedino topole i vrbe mogu da se sade u vidu motke bez korena, jer te dve šumske vrste od kojih se osnivaju nove šume imaju sposobnost vegetativnog razmnožavanja, odnosno lakšeg ožiljavanja. „Teorijski” mogu i neke druge vrste, ali je procenat uspešnosti daleko manji. Vrbe su se inače uvek sadile kao motka, jer idu na vlažnija zemljišta, te samim tim kad se motka zabode u zemlju, ima dovoljno vode da se ožili – rekao je direktor Instituta za nizijsko šumarstvo i zaštitu životne sredine. 

U zavisnosti od toga šta želimo da postignemo zasadom i koliko je zemljište povoljno, zavisiće i sam zasad motka – topola. Naime, ako je zemljište povoljnije, ono može da podnese više biljaka, i onda se sadnice-motke sade gušće. U principu se najćešće sadi u razmaku 4,25m x 4,25 m, objašnjava prof. dr Saša Orlović. 

Prednost je što ovaj nači sadnje može da se radi i po kiši, dok je manipulacija sadnicama pojednostavljena, sa, na primer, smanjenim rizikom isušivanja i smrzavanja korena. Godišnje će se, kako najavljuju iz JP „Vojvodinašume”, na ovaj način saditi oko 1.500 hektara sa preko 600.000 sadnica. 

Ivana Bakmaz