ПРЕВАРАНТИ СЕ ОСЛАДЕ ВИШЕ НЕГО ВИ Желите ДОБАР МЕД, а 80% на домаћем тржишту је ФАЛСИФИКАТ? Ево како да се заштитите

Истраживања покрета потрошача из 2024. године показала су да је чак 88 одсто меда у трговинама фалсификовано. 

Најновија анализа, спроведена ове године, указује на благо побољшање – проценат фалсификата сада износи 79,13 процената. Насупрот томе, мед који се купује директно од пчелара готово увек је исправан.

Стручњаци истичу да пчелари одговарају за квалитет свог производа само до тренутка откупа, што значи да до проблема долази касније – у ланцу дистрибуције и продаје. Главни кривци су несавесни откупљивачи који, ради већег профита, на тржиште пласирају фалсификован мед. Овај проблем има велике последице како за потрошаче, тако и за саме пчеларе, чији се квалитетан производ доводи у питање. 

У циљу борбе против ове појаве Савез пчеларских организација Србије (СПОС), у сарадњи са Европским пчеларским савезом (ЕБА), организује Европски симпозијум „Наука против фалсификатора“. Овај догађај биће одржан првог дана XVI Државног пчеларског сајма, 8. фебруара у Београду. 

Једна од најважнијих вести уочи симпозијума стигла је из Индије – Национална референтна лабораторија за мед из града Сахибзада Аџит Синг Нагар (Пенџаб) потврдила је учешће своје директорке, др Ајит Дуе. Она ће представити најсавременије методе које ова државна лабораторија користи у откривању фалсификованог меда и учествовати у дискусији са осталим стручњацима. 

Лабораторија којом управља др Дуа, позната под називом ПБТИ, основана је 2005. године као биотехнолошки инкубатор за сектор агро-прехрамбене биотехнологије. Њене аналитичке услуге користе пољопривредници, стартапи, извозници и регулатори широм света. ПБТИ је један од водећих светских центара за анализу хране, воде и животне средине, а њене услуге подржавају бројна министарства Владе Индије.

Симпозијум „Наука против фалсификатора“ представља велику прилику за српске пчеларе да се упознају са најновијим лабораторијским техникама које се примењују у Европи и Индији. 

Овај догађај требало би да допринесе бољој заштити домаћег тржишта и да помогне у сузбијању продаје фалсификованог меда, чиме ће се осигурати већа безбедност потрошача и фер услови за домаће произвођаче. 

Када је реч о безбедности потрошача у Србији, од усвајања новог закона 2022. године правна заштита значајно је унапређена. Једна од највећих промена је овлашћење инспекције да директно изриче новчане казне које се крећу од 200.000 до четири милиона динара. 

Поред тога, уведен је институт вансудског решавања спорова преко медијаторних тела. Ако вам трговац одбије рекламацију, сада имате право да захтевате посредовање без покретања дугог и скупог судског поступка.

Како функционише ова процедура?

На сајту Платформа за решавање вансудских спорова унесете податке о трговцу и себи, затим министарство трговине додељује предмет медијаторима – правницима или адвокатима. Трговцу се шаље званичан захтев, а он је у обавези да одговори у року од 15 дана. Ако не одговори, може бити кажњен са најмање 50.000 динара. 

Након увођења овог система, потрошачи у Србији имају знатно више начина да заштите своја права. Ипак, највећи изазов остаје – да буду боље информисани о својим могућностима и да их искористе када је то потребно. 

Са друге стране, контролу свих увезених производа врши фитосанитарна инспекција.

Према речима Наталије Вранешевић из Организације потрошача Храм, потрошачи имају право, уколико се утврди да им је неки производ наштетио здрављу, да траже нематеријалну одштету. 

„Свако има право да поднесе тужбу за нематеријалну штету. Ако је угрожено здравље потрошача, они несумњиво могу да добију надокнаду“, објашњава Вранешевић. 

Ипак, наглашава да су овакви процеси често компликовани, јер је потребно утврдити ко је тачно одговоран – произвођач, дистрибутер или продавац.

(Biznis.rs)