И ПОРЕД СУШЕ, ПОВРТАРИ ТРЉАЈУ РУКЕ Година била успешна, улагање наводњавање се исплатило
Упркос суши и високим дневним температурама година у повртарству није била лоша. Професионални повртари остварили су добре приносе уз значајно увећене трошкове за наводњавање, које је поједине коштало и по 2.000 евра по хектару.
И квалитет већине поврћа био је на завидном нивоу, пре свега црног и белог лука, паприке, парадајза, краставаца, лубеница, диња, а приноси су варирали у зависности од типа, земљишта, локације, сорте , врсте сетве...
Грашка је код професионалних повртара било ове сезоне од шест до осам тона по хектару, мркве 50 до 60 тона по хектара, паприке од 30 до 60 тона, парадајза од 65 до стотину тона.
- Повртари су у зависности од тога колико су биљкама обезбедили воде и хранива остварили задовољавајуће резултате и обезбедили квалитетно поврће за потрошаче ове сезоне - оценио је за Дневник проф.др Жарко Илин. - Година је била сушна и врела са 70 дана афричке климе. У почетном вегетационом периоду каснила је сетва грашка, бораније, мркве, першуна... Велики проблем поврћу стварале су и ноћне температуре ваздуха које су се кретале значајно изнад 20 степени. Такве температуре одговарале су малом броју повртарских врста из групе топлољубивих биљака, пре свега из групе паприка, парадајза, краставаца, диња, лубеница.
Поврћа имамо довољно за домаће потребе
Годишње произведемо око 1,1 милиона тона 11 врста поврћа по званичним статистичким подацима, и још 400.000 тона петнаестак повртних врста на њивама и баштама, којих нема у статистици.
- У различитим облицима заштићеног простора добијемо још око 245.000 тона најразноврснијег поврћа, што значи да уколико гледамо укупну повртарску производњу имамо 35 килограма поврћа по глави становника што апсолутно задовољава домаће потребе - навео је др Илин.
И у каснијој сетви повртари су се сусретали са топлом и сушном климом, па је по речима проф. др Илин проблема било у производњи купусњача.
- Код купусњача се фотосинтеза могла одвијати тек од друге половине септембра када су дневне температуре пале на 25 степени а ноћне испод 18 степени. Зато су приноси карфиола, броколе, кинеског купуса и неких коренастих врста поврћа били нижи без обзира на обилно наводњавања, али ипак задовољавајући имајући у виду у каквим условима је ово поврће пристизало - казао је проф. др Илин.
Међутим, велики труд произвођача и значајно велика улагања у наводњавање сада не прате цене на пијацама.
- Цене поврћа нису високе напротив поврће је јефтино вероватно због релативно слабе куповне моћи купаца, јер килограм кромпира најзаступљенијег поврћа у домаћој исхрани је свега око стотину динара, а толико кошта и килограм свежег купуса, док је килограм црног лука свега 50 динара - навео је др Илин.
З. Делић
