I PORED SUŠE, POVRTARI TRLJAJU RUKE Godina bila uspešna, ulaganje navodnjavanje se isplatilo
Uprkos suši i visokim dnevnim temperaturama godina u povrtarstvu nije bila loša. Profesionalni povrtari ostvarili su dobre prinose uz značajno uvećene troškove za navodnjavanje, koje je pojedine koštalo i po 2.000 evra po hektaru.
I kvalitet većine povrća bio je na zavidnom nivou, pre svega crnog i belog luka, paprike, paradajza, krastavaca, lubenica, dinja, a prinosi su varirali u zavisnosti od tipa, zemljišta, lokacije, sorte , vrste setve...
Graška je kod profesionalnih povrtara bilo ove sezone od šest do osam tona po hektaru, mrkve 50 do 60 tona po hektara, paprike od 30 do 60 tona, paradajza od 65 do stotinu tona.
- Povrtari su u zavisnosti od toga koliko su biljkama obezbedili vode i hraniva ostvarili zadovoljavajuće rezultate i obezbedili kvalitetno povrće za potrošače ove sezone - ocenio je za Dnevnik prof.dr Žarko Ilin. - Godina je bila sušna i vrela sa 70 dana afričke klime. U početnom vegetacionom periodu kasnila je setva graška, boranije, mrkve, peršuna... Veliki problem povrću stvarale su i noćne temperature vazduha koje su se kretale značajno iznad 20 stepeni. Takve temperature odgovarale su malom broju povrtarskih vrsta iz grupe toploljubivih biljaka, pre svega iz grupe paprika, paradajza, krastavaca, dinja, lubenica.
Povrća imamo dovoljno za domaće potrebe
Godišnje proizvedemo oko 1,1 miliona tona 11 vrsta povrća po zvaničnim statističkim podacima, i još 400.000 tona petnaestak povrtnih vrsta na njivama i baštama, kojih nema u statistici.
- U različitim oblicima zaštićenog prostora dobijemo još oko 245.000 tona najraznovrsnijeg povrća, što znači da ukoliko gledamo ukupnu povrtarsku proizvodnju imamo 35 kilograma povrća po glavi stanovnika što apsolutno zadovoljava domaće potrebe - naveo je dr Ilin.
I u kasnijoj setvi povrtari su se susretali sa toplom i sušnom klimom, pa je po rečima prof. dr Ilin problema bilo u proizvodnji kupusnjača.
- Kod kupusnjača se fotosinteza mogla odvijati tek od druge polovine septembra kada su dnevne temperature pale na 25 stepeni a noćne ispod 18 stepeni. Zato su prinosi karfiola, brokole, kineskog kupusa i nekih korenastih vrsta povrća bili niži bez obzira na obilno navodnjavanja, ali ipak zadovoljavajući imajući u vidu u kakvim uslovima je ovo povrće pristizalo - kazao je prof. dr Ilin.
Međutim, veliki trud proizvođača i značajno velika ulaganja u navodnjavanje sada ne prate cene na pijacama.
- Cene povrća nisu visoke naprotiv povrće je jeftino verovatno zbog relativno slabe kupovne moći kupaca, jer kilogram krompira najzastupljenijeg povrća u domaćoj ishrani je svega oko stotinu dinara, a toliko košta i kilogram svežeg kupusa, dok je kilogram crnog luka svega 50 dinara - naveo je dr Ilin.
Z. Delić
