(ФОТО) ОВАЈ ПОРОДИЧНИ ПОСАО ОСВАЈА ВОЈВОДИНУ: Са Пејићевих салаша стиже органски лешник врхунског квалитета
Пољопривредно газдинство „Пејић” на Пејићевим салашима код Новог Сада бави се органским лешницима захваљујући градској Управи за привреду Новог Сада, који сваке године знатно помаже органске произвођаче.
Тако је и Александру Пејићу, дипломираном пољопривредном инжењеру, помогао да воћњак лешника из конвенционалне производње претвори у органски.
- Да нема подстицаја Града Новог Сада вероватно не бих успео да одржим производњу јер без механизације се не може имати воћњак, поготово не већи засад. Сваке године, захваљујући подстицајима, уз сопствени новац, купим и по једну машину и некако успевам да будем на позитивној нули јер климатске промене умањују род и зараду - казао је Пејић за Дневник.
Засад Пејићевог лешника стар је девет година, а седам година је органски. Пун род ће достићи тек од десете и једанаесте године, када би лешника сваке године, бар по књигама, требало да буде све више и принос достигне 2,5 тона до пет тона по хектару.
Ћерке и син главна радна снага
Главни проблем у пољопривреди је недостатак радне снаге, који у великом воћњаку може да доведе и да се одустане од посла. На срећу, то у газдинсту Пејић није случај.
- Имам троје, заиста вредне деце, две ћерке, од којих је једна студенкиња, које сваки слободан тренутак користе да помогну у воћњаку. И син основац, такође, помаже. Мада се мисли да лешнике треба само посадити и да другог посла нема, то није тачно, воћњак захтева пуно рада, треба га окопавати, косити траву и бити стално присутан - наводи Александар Пејић.
Основни органски препарат за заштиту биља који користи у воћњаку је коприва, затим сода бикарбона, бакар, сумор и дозвољене аминокиселине, али и органско ђубриво од коња које држи.
Ове године бацио је 60 тона органског ђубрива јер су и ливаде око воћњака под органском производњом, и тако има цео круг затворен у органској производњи.
Прошле године, због суше и врућине, а претпрошле године због суперћелијске олује принос је био лош. Клима се мења и упркос систему за наводњавање и труду не добијају се очекивани приноси .
- Лане је плод, још док је био на дрвету, пукао, и када је отпао на траву, ушла је влага и 80 одсто лешника је иструлило. То се десило у свим воћњацима, а не само код мене. Док је први род пао на суво и ту је био леп принос, радман је био од 35 до 40 одсто - навео је Пејић. - Ове године купио сам малч фолије да род пада на фолију , па ћу видети како ћу проћи, јер клима сваке године узима део приноса.
