NAJVIŠE „CRVENOG ZLATA” STIŽE IZ MARTONOŠA Šta je to začinilo čorbe u EU, Rusiji i SAD?

Mlevena začinska paprika iz ovog pograničnog mesta u kanjiškoj opštini bila je na glasu još u vreme kada je mađarski naučnik svetskog glasa Albert Sent Đerđi (1893-1986) za otkriće C vitamina u paprici  i nekih ciklusa limunske kiseline 1937. dobio Nobelovu nagradu. U Martonošu je nekada bilo tridesetak porodičnih zanatskih mlinova za mlevenje aleve paprike. Posle Drugog svetskog rata njihova delatnost je sputavana, međutim krajem prošlog veka, zahvaljujući prepoznatljivom kvalitetu „crvenog zlata“,  preduzetnički duh u Martonošu se razmahnuo upravo na tradiciji prerade začinske paprike!
Industrijska začinska paprika se u našoj zemlji uzgaja na oko 2.500 hektara, od toga najviše na vojvođanskim poljima, a u Srbiji najviše crvenih plodova preradi se u šest fabrika u Martonošu, čija produkcija čak nadmašuje proizvodnju ovog začina u susednoj Mađarskoj. Na tradiciji i višedecenijskom iskustvu porodica Hajdin razvila je pogone preduzeća „SD“, u kojima se prerađuje rod paprike i proizvodi sušeno povrće sa imanja poljoprivrednika ne samo iz okoline nego i iz udaljenijih vojvođanskih mesta. 
Kraj oktobra je period kada se privode kraju berba i prerada začinske paprike, a prema rečima zamenice direktora preduzeća „SD“ Suzane Hajdin, lokalnih proizvođača paprike je bilo više nego prethodnih godina, a uspešno se ugovara proizvodnja i ostvaruje saradnja sa oko 200 poljoprivrednih gazdinstava.

– Ove sezone otkupna cena paprike nije umanjivana, ostala je ista kao i prethodne i iznosila je 80 dinara za kilogram, pa smo i zbog toga imali dosta više novih proizvođača koji se opredeljuju za proizvodnju industrijske paprike, jer su cene žitarica umanjene. Mi se trudimo da im pomognemo, s obzirom na to da je potrebno iskustvo i neophodna su ulaganja u proizvodnju – ukazuje Suzana Hajdin.
Ovogodišnja sezona je bila specifična za proizvođače industrijske paprike i povrća, zbog velike suše, pa je bilo neophodno useve mnogo zalivati, što je poskupelo proizvodnju. Bolje su prošla gazdinstva koja su koristila sisteme za navodnjavanje kap po kap, pa su ostvarili bolji rod. Sve je ove godine dospevalo ranije za berbu dve do tri nedelje, tako da su u pogonima „SD“-a proletos prvo krenuli sa preradom spanaća, potom mirođije i lista peršuna, a jesen je u znaku prerade paprike. 
Zbog izuzetnog kvaliteta naša začinska paprika je prepoznatljiva širom sveta i oko 60 odsto mlevene začinske paprike proizvedene u Srbiji završi na evropskom tržištu, ali i na udaljenijim destinacijama. Tako začinska paprika iz pogona „SD“ iz Martonoša ide širom Evrope, ali izvozi se i za Ameriku i Rusiju, pa mnogima diljem sveta uspevaju da začine trpezu.
– Plasman gotovih proizvoda je prilično otežan, jer uprkos povećanim troškovima proizvodnje pritisak tržišta je takav da cene ne mogu da se povećaju, tako da smo nekako između dve vatre, između poljoprivrednih proizvođača i kupaca, pa se trudimo da zadovoljimo obe strane. Pošto je na tržištu konkurencija sve veća, nastojimo da imamo što bolji kvalitet proizvoda koji nam omogućava da nađemo svoje mesto na domaćoj i svetskoj pijaci. Kvalitetna roba uvek nađe kupce, a kada je cena industrijske paprike u pitanju proizvođačima iz drugih zemalja ne možemo da pariramo jer su njihove cene dosta niže, tako da se naša prodaja bazira pre svega na kvalitetu – naglašava Suzana Hajdin.

Otkupna cena ostala je na lanjskom nivou od 80 dinara za kilogram

Tehnolog Tamaš Sabo, rukovodilac proizvodnje u fabrici „SD“ ukazuje da je ova sezona i u preradi začinske paprike bila izazovna, jer su sirovine dopremane na ekstremnoj žegi od 40 stepeni Celzijusa, a uobičajeni ritam dodatno je remetilo zahlađenje sa kišom.
– Naspram nepovoljnih vremenskih uslova potrudili smo se da mlevena začinska paprika ima najbolji mogući kvalitet, na kakav su naši kupci navikli. To znači da naša začinska paprika mora da bude karmin crvene boje, prirodnog mirisa i ukusa. Svaka sezona ima svoje izazove pa im se moramo prilagoditi da nađemo najbolja tehnološka rešenja da naša martonoška začinska paprika ostane prepoznatljiv brend Vojvodine i Srbije – ističe Sabo.  
Fedor Danko iz Bačkog Petrovca pod industrijskom paprikom je imao pet hektara, što je skoro trećina površina njegovog gazdinstva. Predočava da je ova sezona za proizvođače iz Bačkog Petrovca i okoline bila problematična jer je u vreme setve, krajem marta i početkom aprila bila ekstremna suša, pa se zbog nicanja usev morao zalivati. 
– Taman kada smo se izborili sa nicanjem i paprika imala četiri do šest listova zadesilo nas je jako nevreme sa gradom tako da je dosta paprike stradalo, što se odrazilo na prinose – napominje Fedor Danko. - Na mojim parcelama rodilo je oko sedam tona, dok u normalnim uslovima i uspešnim godinama rađa 10 do 12 tona, pa i do 15 tona po katastarskom jutru sa navodnjavanjem sistemom kap po kap. U našem kraju ima interesovanja za uzgajanje začinske paprike, jer uz malo znanja, iskustva i sreće sa vremenskim uslovima i navodnjavanjem, u odnosu na sadašnje cene soje i kukuruza, proizvodnja paprike je isplativija. Zadovoljni smo sa prerađivačem jer je uvek sve uredno otkupljeno i na vreme plaćeno.
Milorad Mitrović
Projekat „Izazovi i benefiti organske poljoprivrede u Vojvodini” realizuje Dnevnik vojvodina pres,a sufinansira Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.