МЛЕКО БАЦАЈУ, АЛИ НЕ ОДУСТАЈУ! Муке сточара нико не зна, воле ово војвођанско место и ВЕРУЈУ У РЕШЕЊЕ

Више малих произвођача принуђено је стога да баца бело злато или да, у најбољем случају, мање количине прераде у сир, јер узалудни су им били и сви покушаји да откуп настави нека друга млекара. 

Једноставно, млекаре нису заинтересоване правдајући се да имају превише млека, а огорченим сточарима сваки дан доноси губитке и главобоље. Проблем, кажу, више није цена млека, већ то што уопште нема откупа! Млекаре обећавају да ће можда наставити откуп од марта, међутим сточари кажу да треба до тада издржати, јер краве ваља хранити!

Дејан Лазин подсећа на то да су из Кикиндске млекаре само неколико дана пре но што су спустили рампу наговестили да откупа више неће бити, те се од тада сналазе како могу.

 – Нешто мало продамо, нешто сиримо, а већину млека бацамо јер не можемо све пласирати. Код мене је тренутно на мужи девет крава које дају дневно 160 до 170 литара млека, а ту су и стеоне јунице и јунице за осемењавање и женска телад. Школовао сам се  Футогу, касније на факултету у Новом Саду где сам и радио многе послове у граду, али сам одлучио да се вратим у Сигет на своје имање. Радим ово зато што волим и што породица од овога може скромно живети. И даље радим, али мучи нас овај проблем са откупом млека. Обраћали смо се свим могућим млекарама и од свих добили исти одговор - да су тренутно сви пребукирани или да се не уклапамо у њихове тренутне руте. Чекамо да се нађе решење, а докле ћемо издржати, то не знам – каже Дејан Лазин. 

Село Сигет, које припада месној заједници Банатско Аранђелово у новокнежевачкој општини, на граници је са Мађарском, па огорчени сточари веле да су јако близу, корак до ЕУ, а устварности много далеко. Да је у овом севернобанатском крају на тромеђи са Мађарском и Румунијом, у пет села сточни фонд десеткован, потврђује и Милан Лазић, који наводи да у оближњим местима Рабе и Подлокањ нема ни једне краве, у Мајдану се производњом млека баве три газдинства, у Банатском Аранђелову се на прсте могу избројати, а Сигет се још држи са највише малих произвођача млека.

– Нама су пашњаци којим смо окружени Богом дани за бављење сточарством, јер већи део године краве иду на испашу, па би била велика штета да ово чиме се бавимо отишло „низ воду“. Више нас младих смо остали са породицама, радимо то што волимо и нашли смо рачуницу у томе, па када одједном када неко каже да му млеко не треба, шта радити – пита се Лазин, додајући да ником није пријатно да свој труд баца на ђубриште.

Сточари из Сигета напомињу да су џаба и субвенције државе, које су добили уредно, наводећи, да су на краве првотелке добили по 100.000 динара, али да ако се убрзо не нађе решење за откуп млека, првотелке и све краве музаре бити принуђени да продају. 

– На мужи је тренутно 13 крава, ту су и стеоне и осемењене јунице, тако ћу за око месец дана имати око 20 музних грла. Краве не знају у каквој смо невољи, ми их морамо хранити и дневна потрошња хране је око десетак хиљада динара. Наш рад и не рачунамо, а докле ћемо издржати  не знам. Све ово нас итекако погађа јер млеко ником не треба и нажалост га бацамо. Кикиндска млекара је 21.децембра најавила да ће 26.децембра прекинути сарадњу са нама што се и десило, а друге млекаре које у село долазе нису заинтересоване за откуп. Сви исто причају да су пуни млека, а како ми чујемо из матичне службе које воде наша газдинства кажу, да никад мање крава, па не знамо откуд вишак млека. Волео бих да нам се неко обрати и каже, да ли ми краве да продамо или да нам неко изађе у сусрет и помогне, да не улажемо наш труд и бацамо га на ђубре – апел је Боже Јабланова (45), који се сточарством бави више од две деценије.

Милорад Митровић