MLEKO BACAJU, ALI NE ODUSTAJU! Muke stočara niko ne zna, vole ovo vojvođansko mesto i VERUJU U REŠENJE

Više malih proizvođača prinuđeno je stoga da baca belo zlato ili da, u najboljem slučaju, manje količine prerade u sir, jer uzaludni su im bili i svi pokušaji da otkup nastavi neka druga mlekara. 

Jednostavno, mlekare nisu zainteresovane pravdajući se da imaju previše mleka, a ogorčenim stočarima svaki dan donosi gubitke i glavobolje. Problem, kažu, više nije cena mleka, već to što uopšte nema otkupa! Mlekare obećavaju da će možda nastaviti otkup od marta, međutim stočari kažu da treba do tada izdržati, jer krave valja hraniti!

Dejan Lazin podseća na to da su iz Kikindske mlekare samo nekoliko dana pre no što su spustili rampu nagovestili da otkupa više neće biti, te se od tada snalaze kako mogu.

 – Nešto malo prodamo, nešto sirimo, a većinu mleka bacamo jer ne možemo sve plasirati. Kod mene je trenutno na muži devet krava koje daju dnevno 160 do 170 litara mleka, a tu su i steone junice i junice za osemenjavanje i ženska telad. Školovao sam se  Futogu, kasnije na fakultetu u Novom Sadu gde sam i radio mnoge poslove u gradu, ali sam odlučio da se vratim u Siget na svoje imanje. Radim ovo zato što volim i što porodica od ovoga može skromno živeti. I dalje radim, ali muči nas ovaj problem sa otkupom mleka. Obraćali smo se svim mogućim mlekarama i od svih dobili isti odgovor - da su trenutno svi prebukirani ili da se ne uklapamo u njihove trenutne rute. Čekamo da se nađe rešenje, a dokle ćemo izdržati, to ne znam – kaže Dejan Lazin. 

Selo Siget, koje pripada mesnoj zajednici Banatsko Aranđelovo u novokneževačkoj opštini, na granici je sa Mađarskom, pa ogorčeni stočari vele da su jako blizu, korak do EU, a ustvarnosti mnogo daleko. Da je u ovom severnobanatskom kraju na tromeđi sa Mađarskom i Rumunijom, u pet sela stočni fond desetkovan, potvrđuje i Milan Lazić, koji navodi da u obližnjim mestima Rabe i Podlokanj nema ni jedne krave, u Majdanu se proizvodnjom mleka bave tri gazdinstva, u Banatskom Aranđelovu se na prste mogu izbrojati, a Siget se još drži sa najviše malih proizvođača mleka.

– Nama su pašnjaci kojim smo okruženi Bogom dani za bavljenje stočarstvom, jer veći deo godine krave idu na ispašu, pa bi bila velika šteta da ovo čime se bavimo otišlo „niz vodu“. Više nas mladih smo ostali sa porodicama, radimo to što volimo i našli smo računicu u tome, pa kada odjednom kada neko kaže da mu mleko ne treba, šta raditi – pita se Lazin, dodajući da nikom nije prijatno da svoj trud baca na đubrište.

Stočari iz Sigeta napominju da su džaba i subvencije države, koje su dobili uredno, navodeći, da su na krave prvotelke dobili po 100.000 dinara, ali da ako se ubrzo ne nađe rešenje za otkup mleka, prvotelke i sve krave muzare biti prinuđeni da prodaju. 

– Na muži je trenutno 13 krava, tu su i steone i osemenjene junice, tako ću za oko mesec dana imati oko 20 muznih grla. Krave ne znaju u kakvoj smo nevolji, mi ih moramo hraniti i dnevna potrošnja hrane je oko desetak hiljada dinara. Naš rad i ne računamo, a dokle ćemo izdržati  ne znam. Sve ovo nas itekako pogađa jer mleko nikom ne treba i nažalost ga bacamo. Kikindska mlekara je 21.decembra najavila da će 26.decembra prekinuti saradnju sa nama što se i desilo, a druge mlekare koje u selo dolaze nisu zainteresovane za otkup. Svi isto pričaju da su puni mleka, a kako mi čujemo iz matične službe koje vode naša gazdinstva kažu, da nikad manje krava, pa ne znamo otkud višak mleka. Voleo bih da nam se neko obrati i kaže, da li mi krave da prodamo ili da nam neko izađe u susret i pomogne, da ne ulažemo naš trud i bacamo ga na đubre – apel je Bože Jablanova (45), koji se stočarstvom bavi više od dve decenije.

Milorad Mitrović