АЛПСКЕ КОЗЕ У СРЦУ РАВНИЦЕ: ВРХУНСКИ СИРЕВИ И КИСЕЛО МЛЕКО настају у овом месту у Војводини
Немања Вујанић из Врбаса бави се млечним козарством од 2015. године, за које се определио још у детињству пошто потиче из сточарске породице.
Држи алпске козе, од чијег млека прави сиреве и кисело млеко. Већ четири године планира да прошири стадо, али у томе га спутава суша, због које не може да набави довољно хране .
- Осим козарства, не знам чиме бих се могао бавити јер једино око коза знам да радим, али не бих никоме препоручио да настави мојим путем - каже Вујанић на почетку разговора за „Дневник”. - Највећа мука је што козе, као и друга стока, не знају за годишњи одмор, празнике, викенде... Сваки дан их треба хранити, без дана слободног времена. И мусти их треба свакодневно, осим од половине децембра до краја јануара, када се завршава козење и јарићи стасавају - каже Вујанић.
С друге стране, напомиње да се нашао у млечном козарству. Има све за производњу млечних производа, осим коморе за зрење сира, коју планира да напрви у наредним месецима.
Мушке јариће продаје одмах после јарења да би брже дошао до млека, а женске оставља за приплод.
- Алпске козе су најбоље за млекарство на нашем поднебљу -напомиње Вујанић и истиче да су главни технолози у производњи сирева и других производа он, његова мама и супруга, која као дипломирани правник води и администрацију пољопривредног газдинства. - Коза у, просеку, годишње по дану да две литре млека, али током године може да буде и више и мање млека У марту је, рецимо, дневни просек четири литре. Како се дан продужава, тако се млечност повећава и током лета је највећи пик, али чим почну дани да се скраћују млечност опада .
Он млеко и млечне производе продаје по пијацама у Кули и Врбасу, на кућном прагу... Литар млека кроз прерађене производе кошта га око 200 динара, али у млекарама га, напомиње, откупљују за свега 55 динара литар. Килограм сира се креће од око 1.500 до 2.500 динара.
Коза мора добро да једе
Вујанић храну за козе набавља са својих њива, а део и докупљује. Мада су козе најзахвалније јер могу све да једу, наш саговорник каже да није тако.
- Ко се бави млечним козарством мора да води рачуна о квалитету хране уколико се жели добити добро млеко и постићи што већа млечност. Има домаћинстава који држе једну, две козе за своје потребе, и њима није важно шта козе једу, јер им је довољно да дневно имају литар млека. Али када је млечно козарство професија, онда се мора водити рачуна шта се даје козама за исхрану - каже Вујанић.
Тек од ове године, наглашава, државна субвенција по грлу је повећана после дуги низ година. - По кози сада износи 10.000 динара, а била је свега 7.000 динара. Подстицаји потребни посебно у периоду када се набавља храна. Важно је и да добијамо државну земљу у закуп на основу права прече, и да то издавање државних ораница буде праведно.
Вујанић додаје да има сточара који козе држе због јаретине и печењара. - Уколико се због меса држе, могу два пута годишње да се јаре и тим сточарима није толико важна раса, премда има оних који гаје алпске козе баш због јарећег печења. Јаре живе ваге кошта од 500 до 600 динара килограм, а матично око 300 евра.
З. Делић
Фото: Слободан Шушњевић
