ПРИНОСИ НИЖИ, КАКВА ЈЕ ЦЕНА?
ЧУДО НЕВИЂЕНО КАД ТАМБУРИЦА ЗАСВИРА У КОЛАЧИМА, ПИТАМА И ПОТАЖИМА Сезона жутих бундева у Ђурђеву у пуном јеку ЕВО КОЛИКО СЕ НА ПИЈАЦАМА ТРАЖИ ЗА КИЛОГРАМ
Почела је сезона жутих бундева − тамбурица, од којих се праве чувена пита бундевара, колачи и потажи.
Сува и топла клима није ни њима годила, због чега су приноси нижи, казао је за Дневник пољопривредник из Ђурђева, на подручју општине Жабаљ, Александар Шовљански, који годинама гаји мусканте тикве − тамбурице, а од ове године и беле домаће тикве или бундеве. Планира догодине да их још више посеје.
Искуство у послу стекао је уз оца, пољопривредног инжењера, и зато бундеве сеје на истој парцели упоредо са лубеницама и дињама, како би систем за наводњавање био што боље искоришћен. То није чудно, каже, јер и бостан припада породици тикава.
− Није тешко гајити тамбурице, премда ниједан пољопривредни посао није лак. Али, за разлику од, рецимо, паприка или краставаца корнишона, који захтевају свакодневну бригу и ангажовање сезонских радника, тикве без по муке могу да произведу вредне руке из домаћинства − објашњава саговорник. − Уз то, тамбурице нису кварљива роба. Без хладњача и професионалног простора за складиштење могу да издрже до половине јануара, што је довољно дуг период па се распродају.
Шовљански истиче да део тамбурица произведе у пластеницима из расада, а другу туру бундева директном сетвом, па када тај посао обави, посеје и расади на њиви, треба само да их залива и ђубри, да би род био квaлитетан.
− Тиквe нису отпорне на ниске температуре и зато их не треба сејати пре 10. маја. У пластеницима посао почињем у априлу, а када за месец дана расад довољно нарасте, износим га на њиву. Чим завршим расађивање, крећем у директну производњу из семена, да не би целокупну бербу тамбурица и белих бундева имао истовремено, већ у две-три етапе − напомиње Шовљански. − Производњу темпирам тако да тикве берем после бостана, пошто се сезона лубеница и диња завршава раније. Докле год траје сезона бостана, идем минимум два пута на њиву, да врежу сечем, нахраним пса, однесем чувару храну. Тиме чувам род од крађе, која је честа по атарима.
Наш саговорник тамбурице продаје на приколици испред куће. Не бави се трговином на велико, већ малим купцима нуди робу по цени из маркета.
На њиви опет бела аутохтона сорта
Ове године, каже пољопривредник Александр Шовљански, вратио је на њиву стару, аутохтону сорту белу бундеву, коју планира да више посеје догодине. И оне су, напомиње, укусне као и жуте тамбурице и користе се у исхрани.
− Већ сам оставио четири најлепша плода да извадим семе и да догодине имам више белих бундева. Имао сам их ове сезоне двадесетак и све су распродате, а мислио сам да неће, јер су крупније, тешке више од десет килограма, па и 20 килограма − рекао је Шовљански.
− Мада ме накупци свакодневно салећу, да би тамбурице препродавали по пијацама широм Србије, с њима не радим. Продајем своје бундеве малим купцима, који пазаре једну, евентуално две-три. Килограм тамбурица доскора је био 130 динара, али како их има више на тржишту и цена је нижа, од 85 до 100 динара, али се не жалим на коштање. Од бундева нема велике зараде, али за пристојан и поштен живот породичног човека су исплативе, јер у супротном их сигурно не бих гајио − казао је наш саговорник.
Све пољопривредне културе, подвлачи, претрпеле су штету од суше и врућине, само што су, сматра, повртари имали мању.
− Сви имамо системе за наводњавање, само што се њима не може умањите ефекат неумереног сунца и топлоте. И ми смо имали умањен принос, али не у толикој мери као ратари, где је све изгорело − закључио је Шовљански.
З. Делић
Погледајте још и:
