PRINOSI NIŽI, KAKVA JE CENA?
ČUDO NEVIĐENO KAD TAMBURICA ZASVIRA U KOLAČIMA, PITAMA I POTAŽIMA Sezona žutih bundeva u Đurđevu u punom jeku EVO KOLIKO SE NA PIJACAMA TRAŽI ZA KILOGRAM
Počela je sezona žutih bundeva − tamburica, od kojih se prave čuvena pita bundevara, kolači i potaži.
Suva i topla klima nije ni njima godila, zbog čega su prinosi niži, kazao je za Dnevnik poljoprivrednik iz Đurđeva, na području opštine Žabalj, Aleksandar Šovljanski, koji godinama gaji muskante tikve − tamburice, a od ove godine i bele domaće tikve ili bundeve. Planira dogodine da ih još više poseje.
Iskustvo u poslu stekao je uz oca, poljoprivrednog inženjera, i zato bundeve seje na istoj parceli uporedo sa lubenicama i dinjama, kako bi sistem za navodnjavanje bio što bolje iskorišćen. To nije čudno, kaže, jer i bostan pripada porodici tikava.
− Nije teško gajiti tamburice, premda nijedan poljoprivredni posao nije lak. Ali, za razliku od, recimo, paprika ili krastavaca kornišona, koji zahtevaju svakodnevnu brigu i angažovanje sezonskih radnika, tikve bez po muke mogu da proizvedu vredne ruke iz domaćinstva − objašnjava sagovornik. − Uz to, tamburice nisu kvarljiva roba. Bez hladnjača i profesionalnog prostora za skladištenje mogu da izdrže do polovine januara, što je dovoljno dug period pa se rasprodaju.
Šovljanski ističe da deo tamburica proizvede u plastenicima iz rasada, a drugu turu bundeva direktnom setvom, pa kada taj posao obavi, poseje i rasadi na njivi, treba samo da ih zaliva i đubri, da bi rod bio kvalitetan.
− Tikve nisu otporne na niske temperature i zato ih ne treba sejati pre 10. maja. U plastenicima posao počinjem u aprilu, a kada za mesec dana rasad dovoljno naraste, iznosim ga na njivu. Čim završim rasađivanje, krećem u direktnu proizvodnju iz semena, da ne bi celokupnu berbu tamburica i belih bundeva imao istovremeno, već u dve-tri etape − napominje Šovljanski. − Proizvodnju tempiram tako da tikve berem posle bostana, pošto se sezona lubenica i dinja završava ranije. Dokle god traje sezona bostana, idem minimum dva puta na njivu, da vrežu sečem, nahranim psa, odnesem čuvaru hranu. Time čuvam rod od krađe, koja je česta po atarima.
Naš sagovornik tamburice prodaje na prikolici ispred kuće. Ne bavi se trgovinom na veliko, već malim kupcima nudi robu po ceni iz marketa.
Na njivi opet bela autohtona sorta
Ove godine, kaže poljoprivrednik Aleksandr Šovljanski, vratio je na njivu staru, autohtonu sortu belu bundevu, koju planira da više poseje dogodine. I one su, napominje, ukusne kao i žute tamburice i koriste se u ishrani.
− Već sam ostavio četiri najlepša ploda da izvadim seme i da dogodine imam više belih bundeva. Imao sam ih ove sezone dvadesetak i sve su rasprodate, a mislio sam da neće, jer su krupnije, teške više od deset kilograma, pa i 20 kilograma − rekao je Šovljanski.
− Mada me nakupci svakodnevno saleću, da bi tamburice preprodavali po pijacama širom Srbije, s njima ne radim. Prodajem svoje bundeve malim kupcima, koji pazare jednu, eventualno dve-tri. Kilogram tamburica doskora je bio 130 dinara, ali kako ih ima više na tržištu i cena je niža, od 85 do 100 dinara, ali se ne žalim na koštanje. Od bundeva nema velike zarade, ali za pristojan i pošten život porodičnog čoveka su isplative, jer u suprotnom ih sigurno ne bih gajio − kazao je naš sagovornik.
Sve poljoprivredne kulture, podvlači, pretrpele su štetu od suše i vrućine, samo što su, smatra, povrtari imali manju.
− Svi imamo sisteme za navodnjavanje, samo što se njima ne može umanjite efekat neumerenog sunca i toplote. I mi smo imali umanjen prinos, ali ne u tolikoj meri kao ratari, gde je sve izgorelo − zaključio je Šovljanski.
Z. Delić
Pogledajte još i:
