НА ПРАГУ СЛАТКЕ ИМПЕРИЈЕ
ОВАКО ЈЕ КОСТИЋ ГОВОРИО ЗА ДНЕВНИК 2001. ГОДИНЕ Само приватизоване шећеране биће спасене
У ексклузивном разговору за наш лист Миодраг Костић је 2001. године говорио о будућности српских шећерана и приватизацији која им следује.
Период транзиције након петооктобарских промена, ставио је тачку на многа имена југословенске привреде. Међутим, како сада знамо, неке од њих ипак су преживеле тадашње изазове, а данас послују са изузетним резултатима у склопу система Костићеве МК групе. Разговор новинара ”Дневника” Дејана Урошевића са Миодрагом Костићем, настао 20. новембра 2001. године, преносимо у целости:
МК комерц је заинтересован за куповину само једне војвођанске шећеране, или евентуално за две, али у сарадњи с једним од иностраних партнера - истиче за Дневник Миодраг Костић власник и директор новосадског предузећа МК комерц, једне од фирми која ће учествовати на аукцији за приватизацију фабрика шећера.
-То што смо покренули иницијативу за приватизацију војвођанских шећерана не значи да ћемо и бити купци, јер ће се то решити на аукцији и о томе ће одлучивати републичка Агенција за приватизацију, каже Костић. - Оно што је сигурно, то је да уколико МК комерц постане власник неке од фабрика, ни један радник у њој најмање пет година неће добити отказ, а додатним улагањима осавремениће се производња како би оно што се производи могло конкурисати на домаћем и светском тржишту.
Шећеране нису цементара
На питање да ли поводом куповине шећерана очекује сличне реакције војвођанских странака и председника Скупштине Војводине Ненада Чанка, као приликом приватизације беочинске цементаре, Костић наглашава да та два ”случаја” немају никакве везе.
-Беочинска фабрика цемента је најпрофитабилније предузеће у Војводини, а шећеране су махом губиташи, а неке од њих и велики губиташи - каже Костић.
-Онај ко уложи у фабрике шећера урадиће оно што сви траже, а то значи да ће купити губиташа, а не успешно предузеће. Због тога верујем да нико неће имати ништа против продаје шећерана уколико приватизација протекне у складу с законом и уз максималну обавештеност јавности и свих других који су на било који начин заинтересовани или укључени у ове процесе.
Приватизација је једини начин да се спасе наша привреда, па и шећеране и то би морали сви да схвате. У Србији постоји 15 шећерана од чега пет већ неколико година не ради, док су остале махом губиташи. Светска банка има спремних 300 милиона долара изузетно повољних кредита за улагање у пашу привреду, али они новац неће дати друштвеним предузећима већ пре свега оним фирмама које имају власника, рекао је Костић.
- С обзиром да наше шећеране могу да произведу готово три пута више шећера него што је потребно домаћем тржишту, да им је технологија застарела, а шећер слабијег квалитета, тешко је веровати да ће све бити продате - Каже Костић. - Уколико шећеране буду прецењене, из иностранства се за куповину неће пријавити нико. Уколико цена буде реална према неким проценама, праве купце, који су спремни за озбиљније инвестиције, моћи ће да нађе највише шест фабрика шећера, док ће остале морати у старо гвожђе. Велике светске компаније нису нарочито заинтересоване за наше шећеране, јер њих не занимају превише саме фабрике колико домаће тржиште, а оно је ипак мало и презасићено. Међутим, оне фабрике које прве буду продате имају шансу да преживе и наставе успешно пословање.
Костић није могао да каже за колико би пара на лицитацији евентуално моге бити продате поједине војвођанске шећеране, али је нагласио да им је вредност отприлике осам до девет пута већа од чисте годишње зараде. То значи да ако је нека шећерана ове године остварила профит до милион марака, њена реална вредност је између 8.000.000 и 10.000.000 марака.
МК није сам
На аукцији за продају шећерана неће учествовати само МК комерц, већ највероватније и још неколико домаћих приватних компанија од којих је најпознатија ”Делта”. Такође, заинтересоване су и велике светске компаније СФИР и ”Тејт и Лејл”.
Према проценама Миодрага Костића најинтересантнији кандидати за приватизацију су шећеране у Врбасу, Жабљу, Ковачици, Бачу, Пећинцима и Црвенки.
Информације да су неке шећеране ове године оствариле чисту зараду од 8.000.000 марака, Костић је оценио мало вероватним, јер је то по њему, у супротности с елементарном економском логиком. Заштитна цена репе је два динара, а однос килограма репе за килограм шећера је један према 18. Ако се има у виду да се сада шећер продаје за око 30 динара за килограм, онда се може ижозрачунати колико би која шећерана у идеалним условима могла зарадити, оценио је власник МК комерца.
-Морамо о свему размишљати хладне главе и схватити да није најважније за колико се пара нешто продаје, већ шта ће бити с том фабриком - каже Костић. - Шећерана у Црњи, на пример, ако би услов био да након приватизације треба поново да производи шећер, вреди један долар, јер за обнављање производње треба изузетно пуно пара. Ако би пак фабрика могла да промени намену, онда би се нешто пара могло и добити, али само онолико колико вреде старе зграде, дотрајале машине и евентуално земљиште. У интересу ове државе није распродаја већ обнова производње и спашавање свих предузећа која имају своје место на тржишту. Такође, изузетно је важно да радници не изгубе посао, да добијају пристојне плате и да наша земља задржи ову индустрију и то модернизовану.
Костић додаје да приватизација шећерана мора бити апсолутно јавна и транспарентна јер се само тако могу демантовати сва нагађања и шпекулације. Ко има замерку на цену, поступак или било шта друго има три месеца да понуди боље решење и нико не може да тврди да је искључена јавност, рекао је Костић.
