ЕВО КАКО ДА ПРОНАЂЕТЕ НАЈПОВОЉНИЈУ ЦЕНУ ШАРАНА Где је јефтиније, у маркету или на пијаци?
За шарана се купци не отимају па ће га бити довољно и за Светог Николу и за Бадње вече
У рибњацима је кренула сезона излова шарана, којег углавном једемо за посне славе и велике постове, а посебно на Бадње вече и Светог Николу.
Рибари су успели да одгаје шаране у условима тропске климе и задовољни су како је кренуо старт сезоне у погледу потражње и коштања. Килограм шарана навелико се продаје од 400 до 450 динара, у рибарницама се по великим градовима килограм свежег шарана продаје по скоро дуплим ценама од 650 до 900 динара, а у великим маркетима од 520 до 600 динара. Рибар Живан Симић из Мошорина изјавио је за Дневник да очекује добру годину, мислећи на то да ће успети сву рибу да прода по садашњој цени.
- Понуда домаћег шарана је одлична, што значи да ће га бити довољно да покрије потребе потрошача. Успели смо да рибу одгајимо у тропским условима, захваљујући системима помоћу којих смо непрекидно у рибњаке убацивали свежу воду и креч - казао је Симић, наводећи да ове сезоне неће бити потребно увозити рибу јер је једемо само у посебним приликама и да, за разлику од ранијих година, ове зиме већина слава не пада у посне дане, среду и петак.
Прошле године произвели смо укупно 3.821 тону рибе, од чега је шарана било највише - 3.595 тона, а то је скоро дупло мање него само пре једне деценије - казао је за Дневник проф. др Зоран Марковић са Пољопривредног факултета у Београду.
Иако поседујемо све предуслове за гајење и прераду риба, наш саговорник је казао да је у Србији све мања понуда рибе са дома-ћих рибњака, река и језера.
- Укупан број регистрованих рибњака (шаранских, пастрмских, кавезних система, РАС и Аквапоник система) је око 150. Упркос чињенице да је око 14.000 хектара под рибњацима, данас је у употреби свега 43 одсто наведених површина или 5.975 хектара шаранских и седам хектара пастрмских рибњака.
Имамо потенцијала за рибњаке
Проф. др Марковић истиче да је потенцијал рибарства у нашој земљи велики. - Поседујемо између 100.000 и 200.000 хектара површина у непосредној близини канала и речних токова идеалних за изградњу рибњака јер се због слабе плодности не користе за друге намене. Поред неискоришћених површина, имамо и све компоненте за производњу хране за топловодне врсте риба. Имамо и неколико великих произвођача са савременом опремом за екструдирање хране за рибе.
Не треба заборавити ни домаћу стручности, као и савремени програм селекције шарана и пастрмки, са којима се не може похвалити велики број држава у Европи.
Ако је за утеху, нагласио је проф. др Марковић, пад производње топловодних риба је у мањој мери конпензован растом производње хладноводних риба, тако да је данас производња калифорнијске пастрмке нешто мање од 2.000 тона, а што је пута два више у односу на пре десетак година. Последњих година производи се и мања количина (неколико десетина тона) јесетарских врста риба у савременим РАС системима.
- Поред пада укупне количине произведених гајених риба, знато мања (за око 50одсто) у односу на деценију уназад је и количина коју су аласи и риболовци изловили рибе из наших река и језера. У 2023. године је то било мање од 2.500 тона (шарана, сома, смуђа, толстолобика, деверике, сребрног караша и остале рибе) - навео је проф. др Марковић.
З. Делић
Фото: С. Шушњевић