УСКОРО 40 КМ МОРАВСКОГ КОРИДОРА, ДЕОНИЦА ПАКОВРАЋЕ - ПОЖЕГА У ДУЖИНИ ОД 19 КМ И ЈОШ... Антић: Од 2012. изграђено 552 км аутопутева и брзих саобраћајница, гради се још 533 км
БЕОГРАД: У Србији је 2012. године кренуо инфраструктурни бум и од тада су изграђена 552 километра ауто-путева и брзих саобраћајница, а у току је изградња још 533 км, изјавио је данас директор Коридора Србије Александар Антић и истакао да су изграђене саобраћајнице поправиле квалитет живота људи у местима кроз које пролазе и побољшале стање безбедности у саобраћају у нашој земљи.
Антић је за Танјуг рекао да је то велики успех за Србију, која је последњих година велико градилиште и да се нигде у региону, а можда и у највећем делу Европе, није градило толико километара ауто-путева и брзих саобраћајница, као у нашој земљи.
"Најзначајнији од тих пројеката свакако је ауто-пут Милош Велики, који је повезао Београд и Чачак, односно Западну Србију и приближио нас Златибору и другим туристичким дестинацијама. Са друге стране ваља истаћи два крака на Коридору 10, јужни правац према граници са Северном Македонијом и источни према граници са Бугарском", рекао је он.
Од новијих великих пројеката који су пуштени у саобраћај истакао је ауто-пут и брзу саобраћајницу Рума-Шабац-Лозница дужине 78 км, као и деонице ауто-пута на Моравском коридору, где је у два наврата пуштено око 58 км ауто-пута, па он сада повезује и Крушевац и Трстеник и Врњачку Бању.
Као посебно успешну истакао је 2024. годину, када је завршено и у саобраћај пуштено 54,5 км брзе саобраћајнице од Шапца до Лознице, као и 30 км ауто-пута на Моравском коридору од Крушевца преко Трстеника до Врњачке бање.
"Ту је и велики број других значајних пројеката који су реализовани у претходном периоду. Можда не толико важних када је реч о километрима али су важни са становишта укупног саобраћаја Републике Србије као што је капитално важна обилазница око Београда и ми данас имамо обилазницу која је затворена до тачке Бубањ Поток. Од осталих пројеката, пре свега желим да истакнем брзу саобраћајницу према Крагујевцу, ипсилон крак", рекао је Антић.
Говорећи о пројектима који су у току, навео је да је у овом тренутку у току реализација 533 км, у различитим фазама изградње тако да се у наредном периоду очекује пуштање у рад нових километара брзих саобраћајница.
"Ту посебно желим да истакнем два сегмента, односно два пројекта чији су суштински радови завршени прошле године, а у данима и недељама пред нама очекује се њихово пуштање у саобраћај. Један је завршетак брзе саобраћајнице од Иверка до Лајковца, односно од Лајковца до Ваљева, последњих око шест километара у зони Ваљева, као и око 33 км брзе саобраћајнице у склопу Дунавског коридора, које ћемо врло брзо пустити у саобраћај", нагласио је Антић.
Такође ове године се очекује пуштање у саобраћај додатних око 40 км Моравског коридора, брза саобраћајница Слепчевић - Бадовници дужине око 15 км, аутопут Сремска Рача - Кузмин око 18 км, као и деоница Паковраће - Пожега у дужини од 19 км.
Према његовим речима, нове саобраћајнице представљају огромну развојну шансу за Србију, јер је сваки нови километар ауто-пута или брзе саобраћајнице позивница за инвеститоре, за привреду, да се отворе нове индустријске зоне, нове фабрике и нова радна места.
"Када год дође неко ко би желео да улаже и изгради неку фабрику или индустријско постројење, прво што пита је какво је снабдевање енергентима и друго какав је пут. Ауто-путеви и брзе саобраћајнице су неопходан услов за такве пројекте и ја очекујем да ће у зони градова, поред којих пролазе ауто-путеви и брзе саобраћајнице, настати нове индустријске зоне", истакао је он.
Навео је да постоји и корелација између државе, путева, Коридора Србије, локалних самоуправа и утицаја ових пројеката на нове привредне зоне па ће на пример Коридори Србије све локације које се на Моравском коридору користе за потребе изградње ауто-пута ставити на располагање локалним самоуправама, те се очекује нова индустријска зона код Ћићевца, касније код Крушевца, на око 20 хектара и на крају индустријска зона у Адранима код Краљева.
Изградња саобраћајница помаже и људима да лакше функционишу, да се брже крећу, олакшавају младима школовање и отварају им веће могућности за запошљавање.
Посебан бенефит од добрих саобраћајница има туристичка привреда.
"Очекујем да када изградимо Дунавски коридор да ће то много утицати на туристичке садржаје у источној Србији, где велики број људи рецимо иде у манастир Тумане. Много је уложено у Голубачку тврђаву, а о лепоти Ђердапске клисуре да и не говорим а ове дестинације ће са новим путевима бити на сат времена од Београда", рекао је он.
Од свих ових добробити, оценио је саговорник Танјуга, важнија је она да нови, добри путеви позитивно утичу на безбедност у саобраћају.
"Они људима дају могућност за безбеднију вожњу. Подсетио бих да је на пример Моравски коридор око два метра шири од било ког дугог ауто-пута у Србији, што је за безбедност јако важно.
Нови путеви који су заменили раније магистрале су далеко безбеднији. На пример, данас Милош Велики има 83 одсто већи саобраћај него што је некада било на Ибарској магистрали, а ако посматрамо број саобраћајних незгода, он је за 36 одсто мањи у односу на 2016. годину", навео је он.
Додао је да су посебно важни подаци о броју страдалих у саобраћајним несрећама па је на ауто-путу Милош Велики у односу на Ибарску магистралу дошло до значајног смањења броја погинулих.
"Ауто-пут Милош Велики чува 15 до 20 људских живота годишње", нагласио је Антић.
У прилог томе иду и подаци из полиције према којима је у Београду, док није био изграђен ауто-пут Милош Велики или обилазница, било чак по 192 саобраћајне незгоде док су рецимо у суботу у целој Србији забележене 82 саобраћајне незгоде.