USKORO 40 KM MORAVSKOG KORIDORA, DEONICA PAKOVRAĆE - POŽEGA U DUŽINI OD 19 KM I JOŠ... Antić: Od 2012. izgrađeno 552 km autoputeva i brzih saobraćajnica, gradi se još 533 km
BEOGRAD: U Srbiji je 2012. godine krenuo infrastrukturni bum i od tada su izgrađena 552 kilometra auto-puteva i brzih saobraćajnica, a u toku je izgradnja još 533 km, izjavio je danas direktor Koridora Srbije Aleksandar Antić i istakao da su izgrađene saobraćajnice popravile kvalitet života ljudi u mestima kroz koje prolaze i poboljšale stanje bezbednosti u saobraćaju u našoj zemlji.
Antić je za Tanjug rekao da je to veliki uspeh za Srbiju, koja je poslednjih godina veliko gradilište i da se nigde u regionu, a možda i u najvećem delu Evrope, nije gradilo toliko kilometara auto-puteva i brzih saobraćajnica, kao u našoj zemlji.
"Najznačajniji od tih projekata svakako je auto-put Miloš Veliki, koji je povezao Beograd i Čačak, odnosno Zapadnu Srbiju i približio nas Zlatiboru i drugim turističkim destinacijama. Sa druge strane valja istaći dva kraka na Koridoru 10, južni pravac prema granici sa Severnom Makedonijom i istočni prema granici sa Bugarskom", rekao je on.
Od novijih velikih projekata koji su pušteni u saobraćaj istakao je auto-put i brzu saobraćajnicu Ruma-Šabac-Loznica dužine 78 km, kao i deonice auto-puta na Moravskom koridoru, gde je u dva navrata pušteno oko 58 km auto-puta, pa on sada povezuje i Kruševac i Trstenik i Vrnjačku Banju.
Kao posebno uspešnu istakao je 2024. godinu, kada je završeno i u saobraćaj pušteno 54,5 km brze saobraćajnice od Šapca do Loznice, kao i 30 km auto-puta na Moravskom koridoru od Kruševca preko Trstenika do Vrnjačke banje.
"Tu je i veliki broj drugih značajnih projekata koji su realizovani u prethodnom periodu. Možda ne toliko važnih kada je reč o kilometrima ali su važni sa stanovišta ukupnog saobraćaja Republike Srbije kao što je kapitalno važna obilaznica oko Beograda i mi danas imamo obilaznicu koja je zatvorena do tačke Bubanj Potok. Od ostalih projekata, pre svega želim da istaknem brzu saobraćajnicu prema Kragujevcu, ipsilon krak", rekao je Antić.
Govoreći o projektima koji su u toku, naveo je da je u ovom trenutku u toku realizacija 533 km, u različitim fazama izgradnje tako da se u narednom periodu očekuje puštanje u rad novih kilometara brzih saobraćajnica.
"Tu posebno želim da istaknem dva segmenta, odnosno dva projekta čiji su suštinski radovi završeni prošle godine, a u danima i nedeljama pred nama očekuje se njihovo puštanje u saobraćaj. Jedan je završetak brze saobraćajnice od Iverka do Lajkovca, odnosno od Lajkovca do Valjeva, poslednjih oko šest kilometara u zoni Valjeva, kao i oko 33 km brze saobraćajnice u sklopu Dunavskog koridora, koje ćemo vrlo brzo pustiti u saobraćaj", naglasio je Antić.
Takođe ove godine se očekuje puštanje u saobraćaj dodatnih oko 40 km Moravskog koridora, brza saobraćajnica Slepčević - Badovnici dužine oko 15 km, autoput Sremska Rača - Kuzmin oko 18 km, kao i deonica Pakovraće - Požega u dužini od 19 km.
Prema njegovim rečima, nove saobraćajnice predstavljaju ogromnu razvojnu šansu za Srbiju, jer je svaki novi kilometar auto-puta ili brze saobraćajnice pozivnica za investitore, za privredu, da se otvore nove industrijske zone, nove fabrike i nova radna mesta.
"Kada god dođe neko ko bi želeo da ulaže i izgradi neku fabriku ili industrijsko postrojenje, prvo što pita je kakvo je snabdevanje energentima i drugo kakav je put. Auto-putevi i brze saobraćajnice su neophodan uslov za takve projekte i ja očekujem da će u zoni gradova, pored kojih prolaze auto-putevi i brze saobraćajnice, nastati nove industrijske zone", istakao je on.
Naveo je da postoji i korelacija između države, puteva, Koridora Srbije, lokalnih samouprava i uticaja ovih projekata na nove privredne zone pa će na primer Koridori Srbije sve lokacije koje se na Moravskom koridoru koriste za potrebe izgradnje auto-puta staviti na raspolaganje lokalnim samoupravama, te se očekuje nova industrijska zona kod Ćićevca, kasnije kod Kruševca, na oko 20 hektara i na kraju industrijska zona u Adranima kod Kraljeva.
Izgradnja saobraćajnica pomaže i ljudima da lakše funkcionišu, da se brže kreću, olakšavaju mladima školovanje i otvaraju im veće mogućnosti za zapošljavanje.
Poseban benefit od dobrih saobraćajnica ima turistička privreda.
"Očekujem da kada izgradimo Dunavski koridor da će to mnogo uticati na turističke sadržaje u istočnoj Srbiji, gde veliki broj ljudi recimo ide u manastir Tumane. Mnogo je uloženo u Golubačku tvrđavu, a o lepoti Đerdapske klisure da i ne govorim a ove destinacije će sa novim putevima biti na sat vremena od Beograda", rekao je on.
Od svih ovih dobrobiti, ocenio je sagovornik Tanjuga, važnija je ona da novi, dobri putevi pozitivno utiču na bezbednost u saobraćaju.
"Oni ljudima daju mogućnost za bezbedniju vožnju. Podsetio bih da je na primer Moravski koridor oko dva metra širi od bilo kog dugog auto-puta u Srbiji, što je za bezbednost jako važno.
Novi putevi koji su zamenili ranije magistrale su daleko bezbedniji. Na primer, danas Miloš Veliki ima 83 odsto veći saobraćaj nego što je nekada bilo na Ibarskoj magistrali, a ako posmatramo broj saobraćajnih nezgoda, on je za 36 odsto manji u odnosu na 2016. godinu", naveo je on.
Dodao je da su posebno važni podaci o broju stradalih u saobraćajnim nesrećama pa je na auto-putu Miloš Veliki u odnosu na Ibarsku magistralu došlo do značajnog smanjenja broja poginulih.
"Auto-put Miloš Veliki čuva 15 do 20 ljudskih života godišnje", naglasio je Antić.
U prilog tome idu i podaci iz policije prema kojima je u Beogradu, dok nije bio izgrađen auto-put Miloš Veliki ili obilaznica, bilo čak po 192 saobraćajne nezgode dok su recimo u subotu u celoj Srbiji zabeležene 82 saobraćajne nezgode.