Дошли са свих страна
СТРАНЦИМА ИЗДАТО 52.000 РАДНИХ ДОЗВОЛА У Новом Саду све више радника СА ДРУГИХ КОНТИНЕНАТА
Мањак радне снаге, нарочито у сектору грађевинарства и занатским делатностима, разлог је што све већи број радника из далеких земаља долази у Нови Сад, где месечно зараде од 300 до више од 1.000 евра.
Радници из Индије, Шри Ланке, Кубе, Кине, Албаније, Филипина, Непала, Украјине, Русије раде различите врсте послова од оних у грађевинарству до чишћења станова или помагања конобарима, куварима у угоститељству.
Потреба за радном снагом постоји, а о томе сведоче и подаци Националне службе за запошљавање, где је лане издато 52.000 радних дозвола за рад странаца у Републици Србији, а до маја ове године 14.000.
Према званичним подацима Националне службе за запошљавање, ранијих година је највећи број страних радника био присутан на подручју Београда, али сада је то на подручју целе републике.
Страни радници, како је наведено у званичним подацима, раде у областима које су у Србији дефицитарне, попут грађевине, угоститељства, возача, а у последње време велики број дозвола се издаје за област информационих технологија.
У Новом Саду највећи број страних радника је у грађевинарству, а најквалификованији су, како се показало и на терену, они из Турске.
- Овде сам шест месеци. Дошао сам преко пријатеља који ради у Новом Саду већ годину дана и задовољан је условима. Овде смо док не нађемо нешто боље. Жеља нам је да пређемо у Немачку јер су плате и дневнице веће. До тада и овим смо задовољни, јер оволику плату не могу да зарадим у родном граду – рекао је за „Дневник” један од радника из Турске који ради на једном од новосадских градилишта.
Осим одласка из земље, један од разлога недостатка грађевинских мајстора је и мањак жеље за образовањем у том смеру. Све је мање младих који уписују занатске смерове. Синдикалци, с друге стране, страхују од прекомерног запошљавања страних држављана. Између осталог, траже да радници из иностранства не чине више од 10 одсто запослених у предузећу.
Председник Синдиката грађевинарства Војводине Јосип Модић истиче да је потребно да инострани радници раде под истим условима као и домаћи, да немају дампинг цене, које би обарале дневнице наших радника.
- Свесни смо да наши радници и овако одлазе. Још ако би се обориле дневнице, дефинитивно би сви наши квалификовани радници, који су у могућности, отишли у иностранство. Тренутно је велика потражња за скоро свим занимањима у грађевинарству, поготово за тесарима, армирачима, зидарима и физичким радницима – каже Модић.
Модић: Молимо једнака права за све раднике
Део иностраних радника који је запослен у новосадским фирмама, према Модићевим речима, прима плату из два дела, с тим да им је за први део плаћен допринос, а други део добијају на руке. То, како каже Модић, представља проблем како за раднике тако и за буџет града и државе Србије.
- Као синдикат залажемо се за једнака права за све раднике у Србији. Уколико су доприноси редовно плаћени, радници су у бољој позицији, као и град и држава јер је то новац који се слива у буџет и који даље може да се искористи за све оно што је граду и држави потребно – рекао је Модић.
Радници из Турске су у већини случајева, како каже наш саговорник, веома квалификовани и због тога су боље плаћени од оних који долазе из других земаља или обављају неке друге послове.
- Постоји доста агенција за запошљавање преко којих инострани радници долазе у нашу земљу. Већина има плаћен стан и храну. Смештени су у неким од станова или кућа, људи их већ увелико примећују јер су постали наше комшије – каже Модић.
У ранијем периоду, по његовим речима, било је оних који су из Русије и Украјине долазили у Нови Сад и отварали ИТ фирме, тако да они и даље на тај начин послују.
Према незваничним подацима, плате за које раде они који долазе из иностранства су од 300 евра, колико добијају помоћни радници у угоститељству или спремачице углавном из Шри Ланке, док грађевински и они радници који су квалификовани могу да пребаце 1.000 евра. Стручњаци из ИТ сектора зарађују много више.
Већина која пристаје да ради за плате и услове које им се нуде кажу да је ситуација у њиховим матичним државама много гора од ове у Србији, због чега и бирају да дођу да раде у нашој држави.
С. Аничић Илић
