ДОБРЕ ВЕСТИ ЗА НАШЕ СЕЗОНСКЕ РАДНИКЕ Странце чека продужење дозвола за рад и боравак на три године ВЕЛИКЕ ПРОМЕНЕ НА ТРЖИШТУ РАДА У ХРВАТСКОЈ
Хрватски министар рада Марин Пилетић данас је изнео детаље измена Закона о странцима, којима би на основу тога требало да буду продужене дозволе за боравак и рад на три године, као и уведени стандарди за њихов смештај.
Пилетић је рекао да је те измене и допуне Влада припремила након консултација са синдикатима и послодавцима, пренео је портал Пословни.хр.
"Дозвола боравка и рада биће продужена са садашње једне на три године, у зависности од трајања уговора, а циљ је да се у оквиру рада код истог послодавца омогући лакши прелазак на различите послове, као и лакша промена послодаваца", најавио је он.
Нови критеријуми укључују обавезу минималног месечног промета на текућим рачунима агенција, које увозе страну радну снагу, као и ограничавање броја захтева у односу на број стално запослених у тим агенцијама.
Изменама Закона о странцима први пут су дефинисани услови за смештај стране радне снаге.
Пилетић се осврнуо на нехумане услове у којима живе страни радници и објаснио да нема смисла да постоје критеријуми за смештај сезонских радника, а да нема прописаних норматива за смештај страних радника.
Министар је нагласио да је циљових измена интеграција страних радника у хрватско друштво.
"Према подацима Завода за пензијско осигурање у земљи је тренутно запослено 143 хиљада страних радника", рекао је Пилетић.
Додао је да од тих радника, близу 12 хиљада долази из европских земаља.
"Готово половина преосталог броја је из суседних земаља, највише из Босне и Херцеговине, Србије, Северне Македоније, Косова и Албаније", рекао је Пилетић.
Последњих неколико година бележи се пораст радника из азијских земаља, а по броју радника предњаче Непал, Индија и Филипини.
Пилетић је рекао да страни радници не снижавају цену рада, "јер она не пада, већ се просечна плата повећава из месеца у месец".
"Страна радна снага није снизила цену рада у Хрватској, већ је одговорила на све изазове хрватске привреде", рекео је он.
Странци чине осам одсто укупне радне снаге у Хрватској.