Došli sa svih strana
STRANCIMA IZDATO 52.000 RADNIH DOZVOLA U Novom Sadu sve više radnika SA DRUGIH KONTINENATA
Manjak radne snage, naročito u sektoru građevinarstva i zanatskim delatnostima, razlog je što sve veći broj radnika iz dalekih zemalja dolazi u Novi Sad, gde mesečno zarade od 300 do više od 1.000 evra.
Radnici iz Indije, Šri Lanke, Kube, Kine, Albanije, Filipina, Nepala, Ukrajine, Rusije rade različite vrste poslova od onih u građevinarstvu do čišćenja stanova ili pomaganja konobarima, kuvarima u ugostiteljstvu.
Potreba za radnom snagom postoji, a o tome svedoče i podaci Nacionalne službe za zapošljavanje, gde je lane izdato 52.000 radnih dozvola za rad stranaca u Republici Srbiji, a do maja ove godine 14.000.
Prema zvaničnim podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, ranijih godina je najveći broj stranih radnika bio prisutan na području Beograda, ali sada je to na području cele republike.
Strani radnici, kako je navedeno u zvaničnim podacima, rade u oblastima koje su u Srbiji deficitarne, poput građevine, ugostiteljstva, vozača, a u poslednje vreme veliki broj dozvola se izdaje za oblast informacionih tehnologija.
U Novom Sadu najveći broj stranih radnika je u građevinarstvu, a najkvalifikovaniji su, kako se pokazalo i na terenu, oni iz Turske.
- Ovde sam šest meseci. Došao sam preko prijatelja koji radi u Novom Sadu već godinu dana i zadovoljan je uslovima. Ovde smo dok ne nađemo nešto bolje. Želja nam je da pređemo u Nemačku jer su plate i dnevnice veće. Do tada i ovim smo zadovoljni, jer ovoliku platu ne mogu da zaradim u rodnom gradu – rekao je za „Dnevnik” jedan od radnika iz Turske koji radi na jednom od novosadskih gradilišta.
Osim odlaska iz zemlje, jedan od razloga nedostatka građevinskih majstora je i manjak želje za obrazovanjem u tom smeru. Sve je manje mladih koji upisuju zanatske smerove. Sindikalci, s druge strane, strahuju od prekomernog zapošljavanja stranih državljana. Između ostalog, traže da radnici iz inostranstva ne čine više od 10 odsto zaposlenih u preduzeću.
Predsednik Sindikata građevinarstva Vojvodine Josip Modić ističe da je potrebno da inostrani radnici rade pod istim uslovima kao i domaći, da nemaju damping cene, koje bi obarale dnevnice naših radnika.
- Svesni smo da naši radnici i ovako odlaze. Još ako bi se oborile dnevnice, definitivno bi svi naši kvalifikovani radnici, koji su u mogućnosti, otišli u inostranstvo. Trenutno je velika potražnja za skoro svim zanimanjima u građevinarstvu, pogotovo za tesarima, armiračima, zidarima i fizičkim radnicima – kaže Modić.
Modić: Molimo jednaka prava za sve radnike
Deo inostranih radnika koji je zaposlen u novosadskim firmama, prema Modićevim rečima, prima platu iz dva dela, s tim da im je za prvi deo plaćen doprinos, a drugi deo dobijaju na ruke. To, kako kaže Modić, predstavlja problem kako za radnike tako i za budžet grada i države Srbije.
- Kao sindikat zalažemo se za jednaka prava za sve radnike u Srbiji. Ukoliko su doprinosi redovno plaćeni, radnici su u boljoj poziciji, kao i grad i država jer je to novac koji se sliva u budžet i koji dalje može da se iskoristi za sve ono što je gradu i državi potrebno – rekao je Modić.
Radnici iz Turske su u većini slučajeva, kako kaže naš sagovornik, veoma kvalifikovani i zbog toga su bolje plaćeni od onih koji dolaze iz drugih zemalja ili obavljaju neke druge poslove.
- Postoji dosta agencija za zapošljavanje preko kojih inostrani radnici dolaze u našu zemlju. Većina ima plaćen stan i hranu. Smešteni su u nekim od stanova ili kuća, ljudi ih već uveliko primećuju jer su postali naše komšije – kaže Modić.
U ranijem periodu, po njegovim rečima, bilo je onih koji su iz Rusije i Ukrajine dolazili u Novi Sad i otvarali IT firme, tako da oni i dalje na taj način posluju.
Prema nezvaničnim podacima, plate za koje rade oni koji dolaze iz inostranstva su od 300 evra, koliko dobijaju pomoćni radnici u ugostiteljstvu ili spremačice uglavnom iz Šri Lanke, dok građevinski i oni radnici koji su kvalifikovani mogu da prebace 1.000 evra. Stručnjaci iz IT sektora zarađuju mnogo više.
Većina koja pristaje da radi za plate i uslove koje im se nude kažu da je situacija u njihovim matičnim državama mnogo gora od ove u Srbiji, zbog čega i biraju da dođu da rade u našoj državi.
S. Aničić Ilić
