РОБЕРТ ПРОСИНЕЧКИ У БЕЛИМ "УДАРНИК" ЧАРАПАМА ИСПИЈАО КАФУ У БИФЕУ Како су се фабрике рекламирале ДОК ЈЕ ЗРЕЊАНИН БИО ИНДУСТРИЈСКИ ЦЕНТАР БИВШЕ ДРЖАВЕ
Када је пре једне деценије у Салону Народног музеја Зрењанин отворена изложба „Све је само реклама”, у оквиру заједничког пројекта Музеја Војводине у Новом Саду и Градског музеја у Суботици, зрењанинска публика имала је прилику да види како се реклама током историје мењала и прилагођавала потребама савременог друштва, како је изгледао тај пут и које све облике је она попримала у току свог развоја.
Оно што је ову изложбу додатно повезивало са Зрењанином био је рекламни материјал штампан крајем 19. и почетком 20. века у Великом Бечкереку, а који је тесно повезан са занатском, трговачком и индустријском делатношћу. Тако су посетиоци изложбе могли, између осталог, да виде и рекламни листић трговине „Бено Тестверек”, настао почетком 20. века, оглас о отварању фотографског атељеа Иштвана Олдала из 1854. године, рекламни листић и разгледницу Пиваре „Дунђерски”, јеловник трпезарије „Код беле лађе”, нота-рачун фабрике намештаја „Антон Бенце и син” из 1900. године, меморандум трговине штрикане и плетене робе „Еуген Клајн.
Појам рекламе као својеврсног феномена у развоју људског друштва веома је комплексан, као и облици кроз које се она испољавала у одређеном времену. Реклама се током општег историјског развоја мењала и прилагођавала потребама пословног и друштвеног живота. Иако су трговци и занатлије још у далекој прошлости схватили њен значај, темељи и основне идеје савременог маркетинга потичу из друге половине 19. и с почетка 20. века.
„Јачање економске основе друштва и пораст броја занатских и трговачких радњи крајем 19. и почетком 20. века довели су до конкурентске борбе, у којој реклама постаје моћна полуга пословног успеха. Сачувани материјал из Великог Бечкерека из овог времена илуструје богату рекламно-комерцијалну делатност трговина, занатских радњи и фабрика. Он потврђује континуирани развој маркетинга који се одвијао под европским утицајима”, кажу у Народном музеју Зрењанин.
У бившој Југославији Зрењанин био индустријски центар
Зрењанин је у некадашњој Југославији важио за један од најјачих индустријских центара, чије су фабрике биле познате по изузетно квалитетним производима. Стога не чуди што су их рекламирали чувени спортисти и глумци, или што су поједини брендови приказивани чак и у легендарним домаћим филмовима. Тако је намештај фабрике „Жарко Зрењанин” нашао своје место у петом наставку комедије „Луде године”, односно „Жикине династије”, под називом „Иди ми, дођи ми”, снимљеном 1983. године.
Производе Фабрике чарапа „Ударник” рекламирали су легендарни фудбалер Црвене звезде Роберт Просинечки и глумица Лидија Вукићевић. На Јутјубу се и данас може наћи видео-реклама у којој Просинечки пролази Кнез Михаиловом улицом у Београду, улази у градски превоз, потом и у бифе и наручује кафу за шанком, док се кадар полако са испијања кафе спушта на његове ноге без ципела – у чисто белим чарапама. „Праве ципеле можда нећете наћи, али чарапе да”, гласио је текст чувене рекламе.
Од табле до филма
Једна од најстаријих форми рекламе била је рекламна табла или цимер, а нешто касније су се појавиле и разне врсте штампаних огласа: новински огласи, рекламни листићи, плакати, каталози, ценовници, календари, проспекти, дописнице, разгледнице, меморандуми, етикете, налепнице. Значајну улогу у рекламирању производа имали су излози и амбалажа.
Почетком 20. века јављају се светлосне рекламе, а наредних деценија и радио-рекламе, као и рекламни филмови.
Просинечки је тих дана, на прелазу из осамдесетих у деведесете године, био главна фудбалска звезда Југославије, а велика звезда на текстилној сцени бивше државе био је и зрењанински „Ударник”. Рекламу је у време највеће популарности серије „Бољи живот” снимила и глумица Лидија Вукићевић, уз кратку поруку: „Чарапе ‘Ударник’ – 90 година традиције”.
Старијим Зрењанинцима преостаје само да се сећају тог времена. Данас су у град на обалама Бегеја стигле неке друге фабрике, неки други људи су загосподарили јавном сценом, а рекламе су се добрим делом преселиле из новина и са телевизија на друштвене мреже, с обзиром на то да су увек одражавале атмосферу, укус и стил једне епохе. Оне су и даље одраз друштвеног, привредног и политичког живота, али и уметничких и културних промена и дешавања у одређеном периоду. Свидело се то некоме или не.
Жељко Балабан