КОЛАЧИЋИ НИСУ СПРЕМНИ ЗА РЕРНУ, ВЕЋ ЗА МАРКЕТИНГ Да ли нас шпијунирају шпорет, телевизор, фритеза, звучници
Британски портал Which?, посвећен заштити потрошача, истражио је колико смо изложени прикупљању података када је реч о паметним кућним уређајима и том приликом прикупио бројне доказе о томе.
У свом недавном истраживању, британска организација за заштиту потрошача Which? прикупила је доказе да паметни кућни уређаји, који су данас све присутнији у модерним кухињама, прекомерно прикупљају податке о корисницима и шаљу их на удаљене сервере. Истраживачи су доказали да такво прикупљање података премашује потребе које ти уређаји имају током рада и да то није неопходно за њихово функционисање.
То имплицира да се ти подаци – колачићи - након прикупљања можда продају трећим странама у маркетиншке сврхе.
Which? је анализирао једну од најпопуларнијих категорија кућних уређаја у последње време – фритезе на врућ ваздух, за које је утврђено да прикупљају податке о локацији и траже дозволе за снимање звука на повезаним мобилним телефонима, без навођења разлога за такве захтеве. У истраживању су биле обухваћене три „паметне” фритезе произвођача Xiaomi и Aigostar.
Прекомерно прикупљање података
Показало се да је Xiaomi-jeва апликација за управљање тим уређајима повезана са
оглашивачким мрежама Фејсбука и Тиктока, што омогућава слање локације и детаља о корисницима ради прецизнијег оглашавања. Апликација произвођача Aigostar прикупљала је податке о полу и старости корисника, поново без јасног разлога, али унос тих података није био обавезан.
Шта је потребно регулисати
Да би грађани били сигурни да их нико не контролише без њиховог знања и одобрења, потребно је прописима регулисати и прописати контролу података који се шаљу ван Србије (нпр. на сервере у иностранству).
Нужна су прецизна правила о томе које врсте података паметни уређаји смеју да прикупљају, а мора бити и обавезна транспарентност у политици приватности произвођача.
Сва три анализирана производа су, преко својих апликација, слала прикупљене податке на сервере у Кини, што је било наведено у њиховој политици приватности. Which? се није детаљније бавио анализом онога што се са тим подацима касније дешава. Ипак, познато је да се колачићи трећих лица још увек могу користити неограничено у маркетиншке сврхе.
Поред фритеза, анализирани су и паметни телевизори, сатови и звучници, за које се и очекивало да ће прикупљати податке. Истраживање је показало да многи од ових уређаја користе тракере повезане с оглашивачким мрежама и да готово сви прате тачну локацију на којој се користе.
„Наше истраживање показује како произвођачи паметних технологија и компаније са којима сарађују тренутно могу прикупљати податке од потрошача, наизглед безобзирно, а то се често ради са мало или нимало транспарентности”, поручују из ове организације.
Заштита података о личности
Многе компаније које послују у Србији користе исте глобалне апликације као и у другим земљама, што значи да могу прикупљати и слати податке у иностранство. Корисници често нису свесни обима података који се прикупљају.
Србија има Закон о заштити података о личности, који је у великој мери усклађен са ГДПР-ом. Овај закон регулише обраду личних података, права корисника и обавезе компанија које прикупљају податке. Проблем је, међутим, у томе што у пракси често недостаје спровођење закона и ефикасна контрола.
Зато сви очекују доношење Закона о дигиталној безбедности, који је предвиђен за мај, али је сада потпуно неизвесно да ли ће и када бити донет.
Овај закон би могао допунити постојећи оквир и пружити конкретнија правила за заштиту корисника од ризика повезаних са паметним уређајима. Фокус би био на дигиталној сигурности, заштити од сајбер-претњи и јачању одговорности компанија.
И. Радоичић