KАКВА НАС ДИГИТАЛНА БУДУЋНОСТ ОЧЕКУЈЕ Да ли нам је камера помоћ или непријатељ

Како ће се поставити међународни темељи за отворену, слободну и дигиталну будућност, а у контексту дигиталне повезаности, избегавања фрагментације интернета, слободе управљања сопственим подацима, практиковања људских права и слобода онлајн, управљања развојем вештачке интелигенције, питања су којима се 11. септембра бавила конференција IGF Србија 2024.  Јакуп Бериш, представник UNDP-а у Србији, говорио је о важности инклузије дигиталне и зелене агенде, како би смо се изборили с изазовима одрживог развоја. 

- Дигитална транзиција је и зелена транзиција и оне се не поклапају. Дошао сам да упутим поруку да с транзиције међусобно повезане и од критичког значаја за одрживи развој – рекао је Јакуп Бериш, истичући да је главни задатак да дигиталну транзицију учинимо зеленом. – Важно је и питање како се манипулише подацима од важности заграђане, и како се они обрађују. Важно је и питање како се припремамо за евентуалне проблеме које доносе климатске промене, рекао је Вериш.

О значају Светске конференције информационог друштва, одржаног у мају у Женеви, говорио је Чентегеј Масанго, из Секретаријата форума интернет управљања Уједињених нација, док је први панел био посвећен историјату IGF-а, његовом значају и проблемима с којима су се сјсретали, како је растао значај интернета и раџтао њихов значај и утицај.

Ново законодавство велики изазов

Изазови са којима се суочавају дигитализована друштва, пре свега они у области сајбер безбедности, изискују континуирана унапређења законодавства. Зато су NIS2 директива Европске уније, али и нацрт националног Закон о информационој безбедности теме које je неопходно разматрати – из угла законодавца, корпорација које послују на различитим тржиштима, из угла пружалаца ИТ сервиса и угла малих предузећа пред којима ће се такође наћи нови захтеви и изазови.  О томе су разговарали Олга Кирилијук, Дезире Жељка Милошевић, Интернет друштво Србије (ISOC), огранак Београд и Данко Јевтовић, потпредседник борда директора ICANN-a.

- Било је доста примедби на начин на који се одвијао процес разматрања и доношења одлука, јер су се многи стејкхолдери осетили искљученим, и зато је важно имати овакбе конференције, како бисмо све учинили отвореним и укључили све заинтересоване – рекла је Олга Кирилијук.

Вештачка интелигенција све је важнија тема, а њена употреба и злоупотреба све је софистициранија. Зато је предмет државних стратегија и то годинама уназад. Прва таква донета је у Србији 2019. године, а нова Стратегија развоја вештачке интелигенције за период 2025-2030. биће предмет разговора и на предстојећем IGF-у. Како то све изгледа представили су Ана Тоскић Цветиновић, Партнери Србија. Љубиша Бојић, Истраживачко-развојни институт за вештачку интелигенцију Србије и Урош Полуга, Канцеларија за ИТЕ.

Да ли технологија може бити зелена

Како и колико заправо технологија може бити зелена, о чему је причао и Јакуп Бериш, и како захваљујући иновативности технологија и одрживи развој иду руку под руку показано је током секције “Стапање зеленог и дигиталног - перспектива UNDP о двострукој транзицији у Србији”.

Говор мржње на интернету, дигитално насиље, дискриминација у дигиталном окружењу мрачна су страна времена у ком живимо, уједно нешто на шта се континуирано скреће пажња и траже решења захваљујући којима ће се штитити дигнитет и права појединца, али и друштва у целости. У дискусији о дигиталним правима говориле су Бранкица Јанковић, поверница за заштиту равноправности,  Анђела Миливојевић, истраживачка новинарка и Бранислава Антовић Алексић, BDW Magazin.

На панелу „Стапање зеленог и дигиталног - перспектива UNDP о двострукој транзицији у Србији“ пет тимова представило је своје зелене и дигиталне иновације.

И. Радоичић