KAKVA NAS DIGITALNA BUDUĆNOST OČEKUJE Da li nam je kamera pomoć ili neprijatelj

Kako će se postaviti međunarodni temelji za otvorenu, slobodnu i digitalnu budućnost, a u kontekstu digitalne povezanosti, izbegavanja fragmentacije interneta, slobode upravljanja sopstvenim podacima, praktikovanja ljudskih prava i sloboda onlajn, upravljanja razvojem veštačke inteligencije, pitanja su kojima se 11. septembra bavila konferencija IGF Srbija 2024.  Jakup Beriš, predstavnik UNDP-a u Srbiji, govorio je o važnosti inkluzije digitalne i zelene agende, kako bi smo se izborili s izazovima održivog razvoja. 

- Digitalna tranzicija je i zelena tranzicija i one se ne poklapaju. Došao sam da uputim poruku da s tranzicije međusobno povezane i od kritičkog značaja za održivi razvoj – rekao je Jakup Beriš, ističući da je glavni zadatak da digitalnu tranziciju učinimo zelenom. – Važno je i pitanje kako se manipuliše podacima od važnosti zagrađane, i kako se oni obrađuju. Važno je i pitanje kako se pripremamo za eventualne probleme koje donose klimatske promene, rekao je Veriš.

O značaju Svetske konferencije informacionog društva, održanog u maju u Ženevi, govorio je Čentegej Masango, iz Sekretarijata foruma internet upravljanja Ujedinjenih nacija, dok je prvi panel bio posvećen istorijatu IGF-a, njegovom značaju i problemima s kojima su se sjsretali, kako je rastao značaj interneta i radžtao njihov značaj i uticaj.

Novo zakonodavstvo veliki izazov

Izazovi sa kojima se suočavaju digitalizovana društva, pre svega oni u oblasti sajber bezbednosti, iziskuju kontinuirana unapređenja zakonodavstva. Zato su NIS2 direktiva Evropske unije, ali i nacrt nacionalnog Zakon o informacionoj bezbednosti teme koje je neophodno razmatrati – iz ugla zakonodavca, korporacija koje posluju na različitim tržištima, iz ugla pružalaca IT servisa i ugla malih preduzeća pred kojima će se takođe naći novi zahtevi i izazovi.  O tome su razgovarali Olga Kirilijuk, Dezire Željka Milošević, Internet društvo Srbije (ISOC), ogranak Beograd i Danko Jevtović, potpredsednik borda direktora ICANN-a.

- Bilo je dosta primedbi na način na koji se odvijao proces razmatranja i donošenja odluka, jer su se mnogi stejkholderi osetili isključenim, i zato je važno imati ovakbe konferencije, kako bismo sve učinili otvorenim i uključili sve zainteresovane – rekla je Olga Kirilijuk.

Veštačka inteligencija sve je važnija tema, a njena upotreba i zloupotreba sve je sofisticiranija. Zato je predmet državnih strategija i to godinama unazad. Prva takva doneta je u Srbiji 2019. godine, a nova Strategija razvoja veštačke inteligencije za period 2025-2030. biće predmet razgovora i na predstojećem IGF-u. Kako to sve izgleda predstavili su Ana Toskić Cvetinović, Partneri Srbija. Ljubiša Bojić, Istraživačko-razvojni institut za veštačku inteligenciju Srbije i Uroš Poluga, Kancelarija za ITE.

Da li tehnologija može biti zelena

Kako i koliko zapravo tehnologija može biti zelena, o čemu je pričao i Jakup Beriš, i kako zahvaljujući inovativnosti tehnologija i održivi razvoj idu ruku pod ruku pokazano je tokom sekcije “Stapanje zelenog i digitalnog - perspektiva UNDP o dvostrukoj tranziciji u Srbiji”.

Govor mržnje na internetu, digitalno nasilje, diskriminacija u digitalnom okruženju mračna su strana vremena u kom živimo, ujedno nešto na šta se kontinuirano skreće pažnja i traže rešenja zahvaljujući kojima će se štititi dignitet i prava pojedinca, ali i društva u celosti. U diskusiji o digitalnim pravima govorile su Brankica Janković, povernica za zaštitu ravnopravnosti,  Anđela Milivojević, istraživačka novinarka i Branislava Antović Aleksić, BDW Magazin.

Na panelu „Stapanje zelenog i digitalnog - perspektiva UNDP o dvostrukoj tranziciji u Srbiji“ pet timova predstavilo je svoje zelene i digitalne inovacije.

I. Radoičić