E-SECURITY КОНФЕРЕНЦИЈА У БЕОГРАДУ ПОДИГЛА ПРАШИНУ СА СТАРИХ ПИТАЊА Крађа лозинки овогодишњи хакерски хит
Осма e-Security конференција и овог пута окупила је крем-дела-крем фирми и мозгова задужених за сајбер безбедност.
Помало опуштена јер се стручњаци међусобно препознају па скраћују формалности, ова четвородневна конференција мешавина је предавања, панел дискусија, хакерских играрија и радионица.
Једну од главних тема поставила је компанија Касперски, организатор овог окупљања: како да се заштитимо од цурења лозинки, које су ове године представљале прави хакерски хит. Према њиховим подацима, 15 милиона система заражено је малвером за крађу информација у овој години. Такође, петина запослених поного активира малвер на свом систему, а број заражених корпорација порастао је за 32 посто у 2023. години. Чак 443.000 веб сајтова имало је продоре у систем и крађу података у последњих пет година.
Ови подаци говоре о томе да је тема Дарк веба, ренсомвера, система за враћање података и бекапа веома, веома актуелна, можда и више него што смо спремни да признамо.
Понедељак је зато био посвећен хакерима, односно, начинима на који се боримо против разних врста напада, а најбољи начин да се упозна противник јесте да се сместите у његове ципеле. Зато се причало о напредним техникама препознавања претње, апликацијама и увозу података, начинима на који се решавају претње и бране сервери.
На првом званичном дану окупљене је поздравио Игор Франц, председник Удружења e-Security, да би микрофонску палицу предао Милану Војводићу из Министарства информисања и телекомуникација. Међу важним стварима које је представио, а о којима се касније на панелу разговарало, јесте нови закон о информационој сигурности и његов утицај на регулисање претњи којима су подједнако изложене и приватне корпорације и јавне установе.
Србија је део дигиталног света
Србија је део дигиталног света и ми смо веома поносни на резултате у овој области, нарочито кад је у питању извоз наших ИКТ услуга који из године у годину расте - рекао је Милан Војводић. - Тако је у првих седам месеци ове године за 20 посто већи од резултата забележених у истом периоду прошле године. Држава чини све напоре да електронске услуге учини приступачнијим нашим грађанима, а ми се трудимо легислативним и техничким мерама да омогућимо грађаним да на што једноставнији и ефикаснији начин остварују своја права.
У припреми је нацрт закона о информационој безбедности, који треба да се усклади с новим легислативним оквиром Европске уније, али не само то - да донесе побољшања у свему ономе што смо видели као проблематично у имплементацији постојећег закона и такође да успостави засебан орган државне управе који ће се бавити искључиво информационом безбедношћу, а то је Канцеларија за информациону безбедност.
У наставку конференције, Иван Штрбац говорио је о еволуцији мрежне безбедности, а Јулија Новикова из Касперског одржала је сјајно предавање о томе како препознати претње Дарк веба, показујући да и ту постоје нијансе црног о којима обичан човек ни не сања. Бојан Миловановић говорио је о креирању платформе за сајбер безбедност, а поподневна сесија била је посвећена трендовима у сајбер безбедности, новим претњама везаним за употребу вештачке интелигенције.
Употреба вештачке интелигенције у сврху преваре, крађе података и криминала била је суштинска тема трећег дана конференције. О томе су предавања држали Марко Станковић, Владан Тодоровић и Александар Линц-Ђорђевић…
Наредна e-Security конференција заказана је за септембар 2025. године.
И. Радоичић
