E-SECURITY KONFERENCIJA U BEOGRADU PODIGLA PRAŠINU SA STARIH PITANJA Krađa lozinki ovogodišnji hakerski hit
Osma e-Security konferencija i ovog puta okupila je krem-dela-krem firmi i mozgova zaduženih za sajber bezbednost.
Pomalo opuštena jer se stručnjaci međusobno prepoznaju pa skraćuju formalnosti, ova četvorodnevna konferencija mešavina je predavanja, panel diskusija, hakerskih igrarija i radionica.
Jednu od glavnih tema postavila je kompanija Kasperski, organizator ovog okupljanja: kako da se zaštitimo od curenja lozinki, koje su ove godine predstavljale pravi hakerski hit. Prema njihovim podacima, 15 miliona sistema zaraženo je malverom za krađu informacija u ovoj godini. Takođe, petina zaposlenih ponogo aktivira malver na svom sistemu, a broj zaraženih korporacija porastao je za 32 posto u 2023. godini. Čak 443.000 veb sajtova imalo je prodore u sistem i krađu podataka u poslednjih pet godina.
Ovi podaci govore o tome da je tema Dark veba, rensomvera, sistema za vraćanje podataka i bekapa veoma, veoma aktuelna, možda i više nego što smo spremni da priznamo.
Ponedeljak je zato bio posvećen hakerima, odnosno, načinima na koji se borimo protiv raznih vrsta napada, a najbolji način da se upozna protivnik jeste da se smestite u njegove cipele. Zato se pričalo o naprednim tehnikama prepoznavanja pretnje, aplikacijama i uvozu podataka, načinima na koji se rešavaju pretnje i brane serveri.
Na prvom zvaničnom danu okupljene je pozdravio Igor Franc, predsednik Udruženja e-Security, da bi mikrofonsku palicu predao Milanu Vojvodiću iz Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Među važnim stvarima koje je predstavio, a o kojima se kasnije na panelu razgovaralo, jeste novi zakon o informacionoj sigurnosti i njegov uticaj na regulisanje pretnji kojima su podjednako izložene i privatne korporacije i javne ustanove.
Srbija je deo digitalnog sveta
Srbija je deo digitalnog sveta i mi smo veoma ponosni na rezultate u ovoj oblasti, naročito kad je u pitanju izvoz naših IKT usluga koji iz godine u godinu raste - rekao je Milan Vojvodić. - Tako je u prvih sedam meseci ove godine za 20 posto veći od rezultata zabeleženih u istom periodu prošle godine. Država čini sve napore da elektronske usluge učini pristupačnijim našim građanima, a mi se trudimo legislativnim i tehničkim merama da omogućimo građanim da na što jednostavniji i efikasniji način ostvaruju svoja prava.
U pripremi je nacrt zakona o informacionoj bezbednosti, koji treba da se uskladi s novim legislativnim okvirom Evropske unije, ali ne samo to - da donese poboljšanja u svemu onome što smo videli kao problematično u implementaciji postojećeg zakona i takođe da uspostavi zaseban organ državne uprave koji će se baviti isključivo informacionom bezbednošću, a to je Kancelarija za informacionu bezbednost.
U nastavku konferencije, Ivan Štrbac govorio je o evoluciji mrežne bezbednosti, a Julija Novikova iz Kasperskog održala je sjajno predavanje o tome kako prepoznati pretnje Dark veba, pokazujući da i tu postoje nijanse crnog o kojima običan čovek ni ne sanja. Bojan Milovanović govorio je o kreiranju platforme za sajber bezbednost, a popodnevna sesija bila je posvećena trendovima u sajber bezbednosti, novim pretnjama vezanim za upotrebu veštačke inteligencije.
Upotreba veštačke inteligencije u svrhu prevare, krađe podataka i kriminala bila je suštinska tema trećeg dana konferencije. O tome su predavanja držali Marko Stanković, Vladan Todorović i Aleksandar Linc-Đorđević…
Naredna e-Security konferencija zakazana je za septembar 2025. godine.
I. Radoičić
