Компликоване лозинке најбоља заштита од сајбер претњи

Он је за РТС рекао да пре 2016. године област информационе безбедности уопšте није била регулисана, а да је затим Закон дефинисао правила.

Навео је три најчешћа напада на сајбер безбедност на које грађани треба да обрате пажњу – “фитинг”, то је када добијете мејл од некога који вам се чини познатим, а домен се разликује за једно слово, затим, мејл који вам закључа рачунар и тражи новац да би се решио проблем.

У тим случајевима, рекао је, да не треба пристајати на било каква плаћања, јер тако вероватно неће решити проблем.

Као трећи инцидент, који је Тинтор навео и на који грађани треба да обрате пажњу су “спамови” које сви добијамо.

Директор РАТЕЛ-а је као заштиту препоручио да се редовно ажурирају софтвери и што сложеније лозинке.

Према резултатима истраживања које је спроведено у 5.000 интернационалних компанија, 46 одсто инцидената који су се одиграли у протеклој години били су проузроковани од стране неког од запослених који су ненамерно компромитовали сајбер безбедност своје компаније.

Тинтор каже да по сајбер безбедност постоји претња и споља и изнутра.

Према његовим речима, посао Регулаторне агенције за електронске комуникације и поштанске услуге (ЦЕРТ) није да излази на терен и решава проблеме, већ да ради промоцију информативне безбедности.

Тинтор каже да национални ЦЕРТ има и међународну компоненту, пошто постоји могућност да Србија буде мета напада, али и извор напада.

Акт о безбедности садржи 28 мера заштите уз помоћ којих се обезбеђује превенција од настанка инцидената, односно превенција и минимизација штете од инцидената, који угрожавају вршење надлежности и обављање делатности.

Додао је да свака компанија треба да пропише правила понашања. 

Тинтор је рекао да су често запослени извор инцидента и да је поштовање процедура превентива да се не деси инцидент, а ако се деси, поштовањем процедуре, лакше је отклонити.

Ово је још млада прича и сви треба да изградимо поверење. Тешко је објаснити банци да неке ствари које се дешавају у њој треба да подели с другима, како би се решио проблем, истакао је директор РАТЕЛ-а.