НБС ОГРАНИЧАВА КАМАТЕ НА ГОТОВО СВЕ КРЕДИТЕ! Табаковић истиче да централна банка уводи ред у банкарски систем
БЕОГРАД: Предлогом Закона о заштити корисника финансијских услуга ограничавају се каматне стопе на готово све врсте кредита, код стамбених кредита и свих врста потрошачких и готовинских кредита, укључујући и кредитне картице и дозвољено и недозвољено прекорачење, изјавила је данас гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић.
Она је образлажући овај законски предлог на седници Одбора за финансије Скупштине Србије рекла да је максимална каматна стопа која је предложена за стамбене кредите просечна пондерисана каматна стопа на постојеће стање кредита увећана за једну четвртину стопе, при чему се увећање примењује тек од 2028. године, а до тада постоје два прелазна периода
"Први период траје 2025. године када ће максимална стопа изниосити 5,0 одсто на све постојеће и новоодобрене стамбене кредите са променљивом стопом као и на новоодобрене кредите са фиксном стопом. Други прелазни период ће важити током 2026. и 2027. године када ће максимална стопа бити једнака просечној пондерисаној стопи на постојеће стање кредита за променљиву стопу и новоодобрене за фиксну стопу увећаној за једну петину", рекла је Табаковић.
Појаснила је да су ова ограничења већ у примени од 1. јануара што је обезбеђено одговарајућом одлуком НБС.
Према њеним речима предложено је и ограничење каматних стопа на кредитне картице, за дозвољено и недозвољено прекорачење
"Максимална вредност ефективне каматне стопе код кредитне картице ће до следеће промене референтне каматне стопе НБС износити 17,75 одсто а за дозвољено и недозвољено прекорачење 19,75 одсто", рекла је она.
Навела је да закон предлаже још низ новина везаних а оне се између осталог односе на боље информисање клијената, као и ефикаснији систем притужби на услуге и понашање банака.
Образлажући други закон који је предложила Народна банка Србије, измене и допуне Закона о банкама истакла је да домаћи сектор сада чини 20 банака, да је актива банкарског сектора децембра 2024. године износила 24 6,6 милијарди динара и да она у БДП-у учествује са 70,5 одсто у БДП-у.
Оценила је да иако је банкарски сектор стабилан постоји потреба да се унапреди и осавремени, а као најважнију новину у предлогу, навела је образовање фонда за реструктурирање банака.
Према њеним речима, предлогом се обезбеђује додатна заштита јавних средстава, појачавају се супревизорска овлашћења НБС као и обавезе банака у управљању ризицима од прања новца и финансирања тероризма у складу са међународним препорукама у овој области.
"Када је реч у предлогу закона о изменама и допунама закона о Народној банци Србије, основни циљ доношења овог закона усмерен је ка даљем развоју савремених решења у вршењу функција централне банке, како би оне биле још ефикасније у одговору на новине на финансијским тржиштима", рекла је Табаковићева.
