МИЛИЦА НОВАКОВИЋ ЗА „ДНЕВНИК”: Размишљам о крају, али га не видим, имам жељу за медаљом која ми недостаје
Новосађанка је причала о протеклој сезони - европској медаљи, трећим Олимпијским играма и наставку каријере.
Иза најбоље кајакашице Србије Милице Новаковић је још једна одлична сезона, а после државног првенства време је да се сумирају утисци.
Новосађанка, чланица ККК Војводина, ове године је одбранила бронзу у олимпијској дисциплини, једноседу на 500 м на Европском првенству у Сегедину, а потом је учествовала на Олимпијским играма у Паризу, на којим је остварила најбоље пласмане у К-1 и четверцу.
– Европским првенством сам веома задовољна – рекла је на почетку разговора за „Дневник” Милица Новаковић. – Конкуренција у женском једноседу је из године у годину све јача и немилосрднија. Самим тим ми је задовољство и привилегија да сам у врху никад јаче конкуренције, а нарочито још кад сам на победничком постољу. Освајањем медаље и ове године потврдили смо добар рад нашег малог породичног тима, квалитет, огромну вољу и жртву која је иза нас.
Миличин тренер је њен супруг Антун Новаковић, некадашњи кајакаш Хрватске, с којим има дете, а добро је познат њен успешан повратак после порођаја када је 2023. на ЕП у Кракову узела две медаље, сребро (К-1 200) и бронзу (К-1 500), а потом на СП у Дуизбургу са млађим колегиницама Маријом Достанић, Анастазијом Бајук и Дуњом Станојев изборила олимпијску норму.
– Игре у Паризу су биле треће у мојој каријери. Огромно ми је задовољство што сам опет била део олимпијске приче, у овом нашем спорту који је заиста интензиван и напоран, и у ком се не опстаје лако. Самим тим ми је задовољство још сам ту још веће. Резултатски и пласмански, међутим, нисам задовољна и моја очекивања нису испуњена. Знам на основу потврђених ствари и трка у току сезоне који су моји домети, где се налазим у односу на конкуренцију и нажалост заиста ми је у Паризу фалило спортске среће – осврнула се Новаковићева на смотру у Француској.
У знаку Новака
На питање шта је по њој обележило Олимпијске игре у Паризу Милица је одговорила:
– Дефинитивно Новак Ђоковић и освајање злата, његов долазак и дочек у Олимпијском селу. Било је то за памћење и срећна сам што сам била тамо да увеличамо од срца његов успех – истакла је Милица.
Новосађанка је у једноседу и четверцу заузела девето место.
– Правила такмичења су на олимпијским играма другачија у односу на европска и светска првенства и жребом у полуфиналу нашла сам се са две изузетно снажне ривалке. Трку сам завршила на трећој позицији, а само су прва два места водила у А финале. Самим тим мој пут у финале се ту завршио, а прве две девојке из групе су завршиле на победничком постољу. Могло је бити доста другачије, али шта је ту је, испало је тако како јесте и ја сам се с тим помирила. Колико год ми је тешко пало, јер знам колико сам вредела, а резултатски то немам да покажем, знам да сам одвеслала одличне трке, на јако високом нивоу, али да просто нисам имала среће у оваквом систему – додала је Милица.
Четверац је ове сезоне дебитовао на европском првенству и олимпијским играма.
– Прошле године смо заиста направили огроман посао, на који сам много поносна. Ове сезоне нажалост то нисмо успеле да прикажемо, иако су и девојке појединачно напредовале. Радиле смо заједно и пробали да нађемо идеалну поставку, али није било онако како смо очекивали и чему смо тежили. Можда временом и дођемо до решења, такође и што се будућности посаде тиче, време ће показати. Ја сам увек спремна и раположена да сарађујем у групним чамцима – истакла је Новаковићева.
Знање преноси млађима
На државном првенству Милица је са јуниорком из ККК Војводина Славицом Нашагаћин узела два сребра у двоседу. Млађима и те како значи да буду у посади са њом.
– Славица је моја млада колегиница из клуба и велико ми је задовољство што смо ове године могле да се такмичимо заједно. Верујем да млађима то значи, јер знам колико је мени било значајно када сам тренирала и била у присуству неког кога ценим и ко је старији и добар, успешан такмичар. Драго ми је што је тако и трудим се да на млађе пренесем све најбоље из овог спорта што сам научила – рекла је Милица.
Милица има 36 година, европске и светске медаље, три учешћа на ОИ. Очекивано је било да јој поставимо питање да ли размишља о крају каријере и шта би било пресудно да одлучи да настави да се такмичи?
– Искрено, ја већ годинама уназад размишљам о крају, али га не видим. Кајак је мој живот, велики део мене, сад још и више него икад с обзиром да смо породично укључени. Вероватно би пресудно да одлучим да је крај било то да више немам жељу, вољу и страст за тим што радим. А пресудно да наставим са такмичењем је жеља из срца за медаљом, оном која ми недостаје, а за коју верујем да имам домет – јасно је поручила Милица Новаковић да ће и даље јуришати на олимпијско постоље.
НЕ ТРЕБА ЧЕКАТИ НА ЕНТУЗИЈАСТЕ
Промичу нам квалитетни спортисти
На домаћој сцени, прецизније државном првенству, Милица је била доминантна и победила је у све три трке једноседа. Занимало нас је да ли у скорије време види некога ко би могао да јој парира?
– Млади долазе из године у годину, подмладак је ту, али је наш спорт доста специфичан. Потребно је заиста много, можда чак и превише улагања, времена, енергије, тренинга, одрицања, а ту је и беспарица - јер се резултат тешко прави у неком млађем добу, а до тада је потребно издржати, школовати се и тренирати, па доста људи са тог пута просто одустане, или нема адекватну подршку. Између осталог мислим да је и то проблем што неко не истраје у томе да се бави на професионалном нивоу кајаком – рекла је Милица.
Она се нада да ће се ситуација променити.
– У клубовима се ради сасвим добро, колико год да нису финансијски добростојећи, али мислим да је потребна системска подршка кад је у питању прављење врхунских кајакаша и кајакашица, а не само чекање да се појави и исплива неки ентузијаста спортиста и тренер и онда да га величамо, док нам кроз прсте прођу многи добри и квалитетни спортисти – нагласила је Новосађанка.
К. Бугарски