MILICA NOVAKOVIĆ ZA „DNEVNIK”: Razmišljam o kraju, ali ga ne vidim, imam želju za medaljom koja mi nedostaje
Novosađanka je pričala o protekloj sezoni - evropskoj medalji, trećim Olimpijskim igrama i nastavku karijere.
Iza najbolje kajakašice Srbije Milice Novaković je još jedna odlična sezona, a posle državnog prvenstva vreme je da se sumiraju utisci.
Novosađanka, članica KKK Vojvodina, ove godine je odbranila bronzu u olimpijskoj disciplini, jednosedu na 500 m na Evropskom prvenstvu u Segedinu, a potom je učestvovala na Olimpijskim igrama u Parizu, na kojim je ostvarila najbolje plasmane u K-1 i četvercu.
– Evropskim prvenstvom sam veoma zadovoljna – rekla je na početku razgovora za „Dnevnik” Milica Novaković. – Konkurencija u ženskom jednosedu je iz godine u godinu sve jača i nemilosrdnija. Samim tim mi je zadovoljstvo i privilegija da sam u vrhu nikad jače konkurencije, a naročito još kad sam na pobedničkom postolju. Osvajanjem medalje i ove godine potvrdili smo dobar rad našeg malog porodičnog tima, kvalitet, ogromnu volju i žrtvu koja je iza nas.
Miličin trener je njen suprug Antun Novaković, nekadašnji kajakaš Hrvatske, s kojim ima dete, a dobro je poznat njen uspešan povratak posle porođaja kada je 2023. na EP u Krakovu uzela dve medalje, srebro (K-1 200) i bronzu (K-1 500), a potom na SP u Duizburgu sa mlađim koleginicama Marijom Dostanić, Anastazijom Bajuk i Dunjom Stanojev izborila olimpijsku normu.
– Igre u Parizu su bile treće u mojoj karijeri. Ogromno mi je zadovoljstvo što sam opet bila deo olimpijske priče, u ovom našem sportu koji je zaista intenzivan i naporan, i u kom se ne opstaje lako. Samim tim mi je zadovoljstvo još sam tu još veće. Rezultatski i plasmanski, međutim, nisam zadovoljna i moja očekivanja nisu ispunjena. Znam na osnovu potvrđenih stvari i trka u toku sezone koji su moji dometi, gde se nalazim u odnosu na konkurenciju i nažalost zaista mi je u Parizu falilo sportske sreće – osvrnula se Novakovićeva na smotru u Francuskoj.
U znaku Novaka
Na pitanje šta je po njoj obeležilo Olimpijske igre u Parizu Milica je odgovorila:
– Definitivno Novak Đoković i osvajanje zlata, njegov dolazak i doček u Olimpijskom selu. Bilo je to za pamćenje i srećna sam što sam bila tamo da uveličamo od srca njegov uspeh – istakla je Milica.
Novosađanka je u jednosedu i četvercu zauzela deveto mesto.
– Pravila takmičenja su na olimpijskim igrama drugačija u odnosu na evropska i svetska prvenstva i žrebom u polufinalu našla sam se sa dve izuzetno snažne rivalke. Trku sam završila na trećoj poziciji, a samo su prva dva mesta vodila u A finale. Samim tim moj put u finale se tu završio, a prve dve devojke iz grupe su završile na pobedničkom postolju. Moglo je biti dosta drugačije, ali šta je tu je, ispalo je tako kako jeste i ja sam se s tim pomirila. Koliko god mi je teško palo, jer znam koliko sam vredela, a rezultatski to nemam da pokažem, znam da sam odveslala odlične trke, na jako visokom nivou, ali da prosto nisam imala sreće u ovakvom sistemu – dodala je Milica.
Četverac je ove sezone debitovao na evropskom prvenstvu i olimpijskim igrama.
– Prošle godine smo zaista napravili ogroman posao, na koji sam mnogo ponosna. Ove sezone nažalost to nismo uspele da prikažemo, iako su i devojke pojedinačno napredovale. Radile smo zajedno i probali da nađemo idealnu postavku, ali nije bilo onako kako smo očekivali i čemu smo težili. Možda vremenom i dođemo do rešenja, takođe i što se budućnosti posade tiče, vreme će pokazati. Ja sam uvek spremna i rapoložena da sarađujem u grupnim čamcima – istakla je Novakovićeva.
Znanje prenosi mlađima
Na državnom prvenstvu Milica je sa juniorkom iz KKK Vojvodina Slavicom Našagaćin uzela dva srebra u dvosedu. Mlađima i te kako znači da budu u posadi sa njom.
– Slavica je moja mlada koleginica iz kluba i veliko mi je zadovoljstvo što smo ove godine mogle da se takmičimo zajedno. Verujem da mlađima to znači, jer znam koliko je meni bilo značajno kada sam trenirala i bila u prisustvu nekog koga cenim i ko je stariji i dobar, uspešan takmičar. Drago mi je što je tako i trudim se da na mlađe prenesem sve najbolje iz ovog sporta što sam naučila – rekla je Milica.
Milica ima 36 godina, evropske i svetske medalje, tri učešća na OI. Očekivano je bilo da joj postavimo pitanje da li razmišlja o kraju karijere i šta bi bilo presudno da odluči da nastavi da se takmiči?
– Iskreno, ja već godinama unazad razmišljam o kraju, ali ga ne vidim. Kajak je moj život, veliki deo mene, sad još i više nego ikad s obzirom da smo porodično uključeni. Verovatno bi presudno da odlučim da je kraj bilo to da više nemam želju, volju i strast za tim što radim. A presudno da nastavim sa takmičenjem je želja iz srca za medaljom, onom koja mi nedostaje, a za koju verujem da imam domet – jasno je poručila Milica Novaković da će i dalje jurišati na olimpijsko postolje.
NE TREBA ČEKATI NA ENTUZIJASTE
Promiču nam kvalitetni sportisti
Na domaćoj sceni, preciznije državnom prvenstvu, Milica je bila dominantna i pobedila je u sve tri trke jednoseda. Zanimalo nas je da li u skorije vreme vidi nekoga ko bi mogao da joj parira?
– Mladi dolaze iz godine u godinu, podmladak je tu, ali je naš sport dosta specifičan. Potrebno je zaista mnogo, možda čak i previše ulaganja, vremena, energije, treninga, odricanja, a tu je i besparica - jer se rezultat teško pravi u nekom mlađem dobu, a do tada je potrebno izdržati, školovati se i trenirati, pa dosta ljudi sa tog puta prosto odustane, ili nema adekvatnu podršku. Između ostalog mislim da je i to problem što neko ne istraje u tome da se bavi na profesionalnom nivou kajakom – rekla je Milica.
Ona se nada da će se situacija promeniti.
– U klubovima se radi sasvim dobro, koliko god da nisu finansijski dobrostojeći, ali mislim da je potrebna sistemska podrška kad je u pitanju pravljenje vrhunskih kajakaša i kajakašica, a ne samo čekanje da se pojavi i ispliva neki entuzijasta sportista i trener i onda da ga veličamo, dok nam kroz prste prođu mnogi dobri i kvalitetni sportisti – naglasila je Novosađanka.
K. Bugarski
