Зрењанинац Марко Јовић новинар с тренерском лиценцом

Син Драгана Јовића, некадашњег играча овог фудбалског клуба, а данас тренера Нафтагаса из Елемира, прве фудбалске кораке направио је управо у Пролетеру. Играчка каријера касније га је водила у друге клубове, у Јединство из Банатског Карађорђева, Црвену звезду из Војводе Степе, Стајићево и елемирски Нафтагас, али се Марко увек враћао кући, тамо где је и поникао и у чијем је дресу и отац Драган оставио трага. Стога не изненађује да је, по окончању играчке каријере, млађи Јовић, који је рођен 5. јануара 1997. године, одлучио да се посвети тренерској, и то баш у Пролетеру.     

– Још као дете сам почео да играм фудбал, пошто ми се и отац професионално бавио тим спортом. Прошао сам све млађе селекције, а у Јединству из Банатског Карађорђева сам заиграо у првом тиму. И без обзира где ме је пут водио, увек сам се враћао Пролетеру. Иако звучи као највећи клише, то је моја кућа. Једноставно, када се родиш и одрастеш унутар једног клуба, онда је то заиста тако – прича Марко Јовић за „Дневник“.  

Бројни проблеми који су својевремено задесили друштво, па и спорт, нису заобишли ни чувени Пролетер, који је у међувремену угашен. Не мирећи се са том чињеницом, некадашњи играчи Амир Тељиговић и Драган Јовић су 2006. одлучили да оснују Школу фудбала „Пролетер“, која и данас успешно ради.    

– Било ми је природно да се ту вратим и посветим тренерском послу. Први разлог што сам млад баталио играчку каријеру јесте тај што заиста желим да се бавим тренерским послом, у неко будуће време и на много вишем нивоу него сада. Други разлог је што сам се често повређивао на терену. Више пута сам имао проблема са лигаментима колена, срећом, недовољно да будем оперисан, али довољно да себи поставим питање – шта мени ово треба. Тренерски посао ми је леп и заиста волим њиме да се бавим – истиче Марко Јовић.   

Он тренира прву такмичарску генерацију, а то је генерација пионира 2007/2008. годиште. У екипи има око 25 дечака, који су ових дана са тренером отишли на припреме.        

Осим што поседује тренерску лиценцу, Марко је иначе завршио журналистику на Филозофском факултету у Новом Саду и тренутно је на мастер студијама. Краће време се бавио спортским новинарством, пишући за неколико информативних портала али, како истиче, није се пронашао у том занимању. Додаје да му професија тренера много више прија.

– Планови за наредни период су да се у потпуности посветим овој екипи. Најважније ми је да клинци са којима радим буду задовољни и да буду срећни што долазе на тренинге. Желим да пружим све од себе, да их што више научим фудбалу и томе да буду прави спортисти, односно добри момци. Резултат у омладинским категоријама, по мом мишљењу, и није много важан. Поента је да деца науче да играју фудбал и да сутра, кад дођу до сениорске категорије, буду формирани играчи, а пре свега формирани људи. Мој циљ је да сви заједно радимо на томе, па докле догурамо – закључује Марко Јовић.

Жељко Балабан