Златни прсти Ненада Ибрахимовића из Гакова

На тој и таквој традицији Раванград и његова села и данас имају одличне музичаре, који су радо виђени на свим странама, а један од њих је и Ненад- Цоки Ибрахимовић из Гакова, заљубљеник у хармонику.

Потврђују то бројни мерак-слушаоци Цокијевог музицирања, али и стручњаци. Тако је било и недавно на Фестивалу певача, инструменталиста и фолклора у Белој Цркви. На овом такмичењу је Ибрахимовић доминирао  у категорији старијих сениора и освојио прву награду „Златни прстен Србије“. Није то Цокију првина, дугогодишњи је учесник те манифестације и већ пуну деценију осваја једно од прва три места. И тамошња публика му је ове године доделила и посебно признање за десетогодишње учешће.

Ненаду је то, како сам каже, омиљени фестивал, а одсвирао је три кола - „Балканска фантазија“, „Змија“ и „Севдах“, захтевне композиције које ишту велико умеће стицано годинама вежбања, било оно у тишини властите куће или на наступима пред јавношћу. Искуства има,  недавно је обележио три деценије свирања хармонике и 20 година успешне каријере, која је крунисана тиме што га по свирању готово сви знају, не само Бачкој и Војводини, већ и широм Србије.

Како Ненад-Цоки Ибрахимовић каже, био је фасциниран виртуозним колима Мирољуба Аранђеловића-Кемиша, па се и сам одавно бави компоновањем.

- Поред кола „Сомборка“ написао сам и „Ненадов мерак“, „Светосавко коло“, „Мед“,“Ђурђевданска игра“, „Моравац“, „Дијамантско коло“ и „Златни прсти“...-  наводи Ибрахимовић, али су његову каријеру обележили бројни наступи на манифестацијама којих нема без добре музике и расположења.

- Почео сам да свирам тек са 18 година, мада сам хтео и као дете да учим, али није било услова – присећа се својих почетака Ибрахимовић. – Нека преломна тачка се десила када сам сасвим случајно у сомборској Робној кући купио прву касету и то Томе Здравковића и Бранимира Ђокића, што се испоставило као судбински потез, пошто сам управо код Ђокића започео своје музичко образовање - поносно каже Ибрахимовић.

Код Ђокића је Ненад учио три и по године и ту негде се родила и његова љубав према такмичењима, али није престало учење, пошто је након тога у Музичкој школи „Ацо Крњевац“ провео три, а у Музичкој школи „Предраг Стојковић Србијанац“ чак шест година. Како каже за успех на такмичењима, па и естради поред талента, потребни су упорност и јака воља, али пре свега  љубав.

- Хармоника смирује душу, све окреће у позитивно, на добро, а песме које су лепе су право задовољство за извођење – музичка је филозофија хармоникаша из маленог Гакова онкрај Сомбора, који је на такмичењима широм земље и региона чак 72 пута био први и којем је једна од највећих жеља да на млађе нараштаје пренесе своје богато знање.

М. Миљеновић