Завршена колонија Преображење у Бачкој Паланци
БАЧКА ПАЛАНКА: Када је Раде Ерцег, новинар „Политике“, по рођењу Бачкопаланчанин, планирао у Београду, где живи и ради, да у родитељској кући у овој бачкој вароши направи уметничку колонију, није ни слутио да ће се одазвати 12 његових познаника, уметника са којима се дружио и о којима је некада писао.
У Улици Ранка Шипке 49, у којој тренутно нико не живи, а у лепом амбијенту који чине пространо двориште са високим вињагама и гроздовима који богато висе, осам дана су стварали академски сликари, акварелисти, графичари, мајстори уља на платну, вајари, али и арт тесари...
"Колонију сам назвао „Преображење“ и замислио је првенствено као дружење, а ако неко нешто уради и остави, тим боље", каже Ерцег.
Он додаје да је све замишљено спонтано, а њему је посебно драго што су сви отишли задовољни.
"То су људи уметници, који живе, поред осталог, и по колонијама, а ја сам само њихов другар, познаник. Иза њих, ове године остаје 15-так различитих радова, а добили смо и доста материјала потребног за сликање, па ће нам бити лакше идуће године. Долазили су за време трајања колоније комшије, родбина, стари другари, познаници, доносили понуде, причали са уметницима...", напомиње Ерцег.
Раде каже да је посебно интересантан подухват рестаурације старог креденца. У право уметничко дело претвара га Драган Илић Вуди који за себе каже да је арт тесар из Раковице.
"Себе умем у Београду да представим као дечака из Јамуре из Обровца, најближег села Бачкој Паланци где су до 50-тих година прошлог века живели моји родитељи", истиче Ерцег и додаје да је његов другар Вуди одушевио када је видео тај стари креденац који је селидбом породице стигао у Паланку, а ја сам уз њега одрастао.
Отац га је својевремено пренео из кухиње у шупу и у њему држао алат. Када је скинут први слој боје видели смо да је чисто дрво здраво, а тек када буде све готово биће ми то најдражи детаљ у кући.
Већину уметника привукли су овдашњи мотиви са Дунава, а посебно је приобаљем била инпресионирана академска сликарка Љубица Шакић, која живи у Гроцкој, а овде је направила и неколико тако успешних акварела, да их је задржала за себе, јер припрема изложбу. Рођена је у Глини, дипломирала је сликарство 1991. године на ФЛУ у Београду, а магистрирала три године касније у класи професора Зорана Павловића. У земљи и иностранству имала је 14 самосталних и 40 групних изложби и учествовала у раду 35 ликовних колонија.
"Нисам се надала, када сам добила позив од Радета, да ће ми се Бачка Паланка са својим приобаљем и адама толико свидети", каже Шакићка и додаје да је варош као свака друга, али када приђете води, све се мења.
"Овде сам добила нову инспирацију. Три јутра сам бициклом одлазила на обалу Дунава, постављала штафелај на насип и радила по неколико сати, а људи су застајали, гледали, питали, интересовали се одакле сам, шта радим и као да су поново откривали лепоту која им је доступна у време шетње сваки дан. Ако ме домаћин позове ето мене и идуће године овде у бачком приобаљу, али ћу тада знати где идем и шта могу да сликам, нећу више морати трошити време на обиласке приобаља", каже Шакићка.
М. Суџум