Završena kolonija Preobraženje u Bačkoj Palanci
BAČKA PALANKA: Kada je Rade Erceg, novinar „Politike“, po rođenju Bačkopalančanin, planirao u Beogradu, gde živi i radi, da u roditeljskoj kući u ovoj bačkoj varoši napravi umetničku koloniju, nije ni slutio da će se odazvati 12 njegovih poznanika, umetnika sa kojima se družio i o kojima je nekada pisao.
U Ulici Ranka Šipke 49, u kojoj trenutno niko ne živi, a u lepom ambijentu koji čine prostrano dvorište sa visokim vinjagama i grozdovima koji bogato vise, osam dana su stvarali akademski slikari, akvarelisti, grafičari, majstori ulja na platnu, vajari, ali i art tesari...
"Koloniju sam nazvao „Preobraženje“ i zamislio je prvenstveno kao druženje, a ako neko nešto uradi i ostavi, tim bolje", kaže Erceg.
On dodaje da je sve zamišljeno spontano, a njemu je posebno drago što su svi otišli zadovoljni.
"To su ljudi umetnici, koji žive, pored ostalog, i po kolonijama, a ja sam samo njihov drugar, poznanik. Iza njih, ove godine ostaje 15-tak različitih radova, a dobili smo i dosta materijala potrebnog za slikanje, pa će nam biti lakše iduće godine. Dolazili su za vreme trajanja kolonije komšije, rodbina, stari drugari, poznanici, donosili ponude, pričali sa umetnicima...", napominje Erceg.
Rade kaže da je posebno interesantan poduhvat restauracije starog kredenca. U pravo umetničko delo pretvara ga Dragan Ilić Vudi koji za sebe kaže da je art tesar iz Rakovice.
"Sebe umem u Beogradu da predstavim kao dečaka iz Jamure iz Obrovca, najbližeg sela Bačkoj Palanci gde su do 50-tih godina prošlog veka živeli moji roditelji", ističe Erceg i dodaje da je njegov drugar Vudi oduševio kada je video taj stari kredenac koji je selidbom porodice stigao u Palanku, a ja sam uz njega odrastao.
Otac ga je svojevremeno preneo iz kuhinje u šupu i u njemu držao alat. Kada je skinut prvi sloj boje videli smo da je čisto drvo zdravo, a tek kada bude sve gotovo biće mi to najdraži detalj u kući.
Većinu umetnika privukli su ovdašnji motivi sa Dunava, a posebno je priobaljem bila inpresionirana akademska slikarka Ljubica Šakić, koja živi u Grockoj, a ovde je napravila i nekoliko tako uspešnih akvarela, da ih je zadržala za sebe, jer priprema izložbu. Rođena je u Glini, diplomirala je slikarstvo 1991. godine na FLU u Beogradu, a magistrirala tri godine kasnije u klasi profesora Zorana Pavlovića. U zemlji i inostranstvu imala je 14 samostalnih i 40 grupnih izložbi i učestvovala u radu 35 likovnih kolonija.
"Nisam se nadala, kada sam dobila poziv od Radeta, da će mi se Bačka Palanka sa svojim priobaljem i adama toliko svideti", kaže Šakićka i dodaje da je varoš kao svaka druga, ali kada priđete vodi, sve se menja.
"Ovde sam dobila novu inspiraciju. Tri jutra sam biciklom odlazila na obalu Dunava, postavljala štafelaj na nasip i radila po nekoliko sati, a ljudi su zastajali, gledali, pitali, interesovali se odakle sam, šta radim i kao da su ponovo otkrivali lepotu koja im je dostupna u vreme šetnje svaki dan. Ako me domaćin pozove eto mene i iduće godine ovde u bačkom priobalju, ali ću tada znati gde idem i šta mogu da slikam, neću više morati trošiti vreme na obilaske priobalja", kaže Šakićka.
M. Sudžum