ВРЕМЕШНИ СУПРУЖНИЦИ Ержебет и Јанош Шетет УЧЕСНИЦИ СВИХ МАНИФЕСТАЦИЈА у Мужљи
МУЖЉА: Супружници Ержебет и Јанош Шетет најстарији су учесници свих манифестација које се организују у зрењанинском приградском насељу Мужља. У позну јесен ту су да дочарају традицију некадашњих пастира, а почетком лета да подсете како се некад косило жито.
Јанош је превалио осамдесету, а Ержебет јој се приближила. Ипак, године нису препрека да се укључе у активности које имају за циљ да од заборава сачувају обичаје и традицију с овдашњих простора. Јанош је на последњим, јубиларним четрдесетим „Жетелачким данима“, манифестацији која наставља вишедеценијску традицију ручног кошења жита, учествовао од почетка. Каже да му прве године није било лако.
-Трудио сам се да испадне добро. Памтим да сам се јако знојио, али на крају је испало како треба. Сада не могу да косим, но могу да сакупљам за косачем. Па кад нађемо косца, ја се прикључим - прича времешни Јанош Шетет.
Ержебет је задужена за припрему старинског доручка.
-Тај доручак је некада био једноставан. Хлеб, сланина и шунка, ко је имао. А ко није, јео је хлеба и масти. Црни и бели лук обавезно, краставци укисељени на сунцу. Временом су се на трпезу додавала кувана јаја, барени кромпир, штрудле, поховано месо – казује Ержебет Шетет и додаје да није било лако косити ако доручкујеш само хлеба и масти, поготово ако жетва траје недељу дана.
Ержебет и Јанош кажу углас да им је све теже да учествују у оваквим манифестацијама, али онда скупе снаге, јер мора неко да сачува традицију и преда је млађима. Надају се да би то могли бити и њихови унуци, који су дошли да подрже деду и бабу на недавној манифестацији „Жетелачки дани“, а понешто и да науче.
Ж. Б.