Војводину од почетка године до маја посетило 101.179 страних туриста

Такође, приметан је пораст ноћења како домаћих (за 33,3 процената), тако и страних (за 103,8 одсто) туриста.

Када је реч о региону Војводине, од почетка текуће године до маја, било је укупно 236.767 долазака туриста, што домаћих (135.588) што страних (101.179), односно скоро дупло више у односу на исти период лане, а највећи „скок” је међу страним држављанима који су посетили нашу покрајину (скоро два и по пута више). Међутим, када је реч о ноћењима на територији Војводине, такође је приметно повећање али у мањим процентима, односно за првих пет месеци било је укупно 657.034 ноћења (упола више), међу којима су домаћи туристи чинили већину (укупно 350.517 њих).

Мај је, по свему судећи, бар до објављивања ових података на сајту РЗС, био најпосећенији и чини трећину укупног прилива туриста, скоро исто као и када је реч о ноћењу, које у мају чини трећину и по од укупног броја од почетка јануара.

Бање на територији Војводине - Кањижа, Врдник, Русанда и Палић - од почетка године до краја маја посетило је нешто више од 50.000 туриста (око 37.800 домаћих и 12.300 страних), илити скоро за половину више него у истом периоду прошле године. Од поменутих бања, најпосећенија је Бања Врдник, потом Бања Палић, па Бања Кањижа и Бања Русанда. Статистика је слична и када је реч о ноћењима којих је у поменутом периоду било укупно 133.225 (скоро за пола више него лани), иако је у Бањи Русанди забележен пад од скоро 18 процената.

На основу дефиниције са сајта Републичког завода за статистику, туриста је свака особа која у месту посете, изван свог пребивалишта, проведе најмање једну ноћ у угоститељском или другом објекту за смештај туриста, а ради одмора или рекреације, здравља, студирања, спорта, религије, послова, јавних мисија или скупова. Међутим, туристима се не сматрају особе које редовно дневно или недељно путују у место у ком раде или студирају. На том списку су и особе које улазе или напуштају земљу као мигранти, погранични радници, дипломате, конзуларни представници и чланови војних снага , избеглице, номади, особе у транзиту.

Занимљиво је и да је у тој бањи смањен број долазака и ноћења домаћих туриста (у просеку за око десет одсто), док је страних туриста четири пута више више него у првом кварталу 2021. године. С друге стране, Бања Врдник бележи повећан број свих туриста укупно, али процентуално гледано, далеко већи „скок” је међу странцима, премда их је све укупно пет пута мање него домаћих.

Од планинских центара у Војводини део ове рачунице је само Фрушка гора која је од почетка 2022. имала укупно 31.422 посете, што је за скоро 71 одсто више него прошле године, од чега је било пет и по пута више домаћих него страних гостију. Мада, интересантно је да је у мају, када се очекује већи број планинара, нарочито домаћих, наших туриста било нешто мање него током маја 2021. године. Ноћење је такође у порасту од почетка године, иако је пети месец забележио пад домаћих гостију чак за петину.

И у градовима у Војводини приметан је већи број посета током првог квартала, међу којима, процентуално гледано у односу на прошлогодишње податке, предњачи Вршац који је од јануара до маја имао три и по пута више посета, и скоро исто толико више ноћења. За њим следи Бечеј (скоро три пута више посета), Суботица са скоро истим резултатима, па Нови Сад и на крају Сомбор. Све укупно, војвођанске градове посетило је 151.396 туриста (домаћих 72.187 и страних 79.209), од чега је половина посетила Нови Сад. У Војводини је том приликом било укупно 358.644 ноћења (139.563 домаћих и 219.081 страних).

Од страних туриста највише је било држављана Босне и Херцеговине (54.196), потом Русије (38.035), Северне Македоније (37.051), Турске (34.385) и Хрватске (30.972). Сличан је редослед и када је реч о ноћењима у нашој покрајини, с тим што, у том случају, на првом месту су Руси који су током првих пет месеци преноћили у Војводини чак 178.786 пута, потом Северномакедонци (146.108), па тек онда држављани Босне и Херцеговине (128.872). Међутим, интересантно је да је од ове године само током маја више него десет пута туриста са Исланда (49), Кипра (361) и Грчке (7.309), док је све мање гостију из Албаније (888), Белорусије (292), Бразила (265) и Египта (146).

По свему судећи, пандемија коронавируса умногоме је утицала на „туристичку слику” Србије и Војводине, па је тако и даље тренд да наши држављани такорећи истражују наш туристички потенцијал, док отворене границе омогућавају поново циркулацију са иностранством у оба смера. Како су фестивали и манифестације поново актуелне, нарочито на локалитетима који су близу државних граница, разлог је што имамо више страних туриста.

Леа Радловачки