Vojvodinu od početka godine do maja posetilo 101.179 stranih turista

Takođe, primetan je porast noćenja kako domaćih (za 33,3 procenata), tako i stranih (za 103,8 odsto) turista.

Kada je reč o regionu Vojvodine, od početka tekuće godine do maja, bilo je ukupno 236.767 dolazaka turista, što domaćih (135.588) što stranih (101.179), odnosno skoro duplo više u odnosu na isti period lane, a najveći „skok” je među stranim državljanima koji su posetili našu pokrajinu (skoro dva i po puta više). Međutim, kada je reč o noćenjima na teritoriji Vojvodine, takođe je primetno povećanje ali u manjim procentima, odnosno za prvih pet meseci bilo je ukupno 657.034 noćenja (upola više), među kojima su domaći turisti činili većinu (ukupno 350.517 njih).

Maj je, po svemu sudeći, bar do objavljivanja ovih podataka na sajtu RZS, bio najposećeniji i čini trećinu ukupnog priliva turista, skoro isto kao i kada je reč o noćenju, koje u maju čini trećinu i po od ukupnog broja od početka januara.

Banje na teritoriji Vojvodine - Kanjiža, Vrdnik, Rusanda i Palić - od početka godine do kraja maja posetilo je nešto više od 50.000 turista (oko 37.800 domaćih i 12.300 stranih), iliti skoro za polovinu više nego u istom periodu prošle godine. Od pomenutih banja, najposećenija je Banja Vrdnik, potom Banja Palić, pa Banja Kanjiža i Banja Rusanda. Statistika je slična i kada je reč o noćenjima kojih je u pomenutom periodu bilo ukupno 133.225 (skoro za pola više nego lani), iako je u Banji Rusandi zabeležen pad od skoro 18 procenata.

Na osnovu definicije sa sajta Republičkog zavoda za statistiku, turista je svaka osoba koja u mestu posete, izvan svog prebivališta, provede najmanje jednu noć u ugostiteljskom ili drugom objektu za smeštaj turista, a radi odmora ili rekreacije, zdravlja, studiranja, sporta, religije, poslova, javnih misija ili skupova. Međutim, turistima se ne smatraju osobe koje redovno dnevno ili nedeljno putuju u mesto u kom rade ili studiraju. Na tom spisku su i osobe koje ulaze ili napuštaju zemlju kao migranti, pogranični radnici, diplomate, konzularni predstavnici i članovi vojnih snaga , izbeglice, nomadi, osobe u tranzitu.

Zanimljivo je i da je u toj banji smanjen broj dolazaka i noćenja domaćih turista (u proseku za oko deset odsto), dok je stranih turista četiri puta više više nego u prvom kvartalu 2021. godine. S druge strane, Banja Vrdnik beleži povećan broj svih turista ukupno, ali procentualno gledano, daleko veći „skok” je među strancima, premda ih je sve ukupno pet puta manje nego domaćih.

Od planinskih centara u Vojvodini deo ove računice je samo Fruška gora koja je od početka 2022. imala ukupno 31.422 posete, što je za skoro 71 odsto više nego prošle godine, od čega je bilo pet i po puta više domaćih nego stranih gostiju. Mada, interesantno je da je u maju, kada se očekuje veći broj planinara, naročito domaćih, naših turista bilo nešto manje nego tokom maja 2021. godine. Noćenje je takođe u porastu od početka godine, iako je peti mesec zabeležio pad domaćih gostiju čak za petinu.

I u gradovima u Vojvodini primetan je veći broj poseta tokom prvog kvartala, među kojima, procentualno gledano u odnosu na prošlogodišnje podatke, prednjači Vršac koji je od januara do maja imao tri i po puta više poseta, i skoro isto toliko više noćenja. Za njim sledi Bečej (skoro tri puta više poseta), Subotica sa skoro istim rezultatima, pa Novi Sad i na kraju Sombor. Sve ukupno, vojvođanske gradove posetilo je 151.396 turista (domaćih 72.187 i stranih 79.209), od čega je polovina posetila Novi Sad. U Vojvodini je tom prilikom bilo ukupno 358.644 noćenja (139.563 domaćih i 219.081 stranih).

Od stranih turista najviše je bilo državljana Bosne i Hercegovine (54.196), potom Rusije (38.035), Severne Makedonije (37.051), Turske (34.385) i Hrvatske (30.972). Sličan je redosled i kada je reč o noćenjima u našoj pokrajini, s tim što, u tom slučaju, na prvom mestu su Rusi koji su tokom prvih pet meseci prenoćili u Vojvodini čak 178.786 puta, potom Severnomakedonci (146.108), pa tek onda državljani Bosne i Hercegovine (128.872). Međutim, interesantno je da je od ove godine samo tokom maja više nego deset puta turista sa Islanda (49), Kipra (361) i Grčke (7.309), dok je sve manje gostiju iz Albanije (888), Belorusije (292), Brazila (265) i Egipta (146).

Po svemu sudeći, pandemija koronavirusa umnogome je uticala na „turističku sliku” Srbije i Vojvodine, pa je tako i dalje trend da naši državljani takoreći istražuju naš turistički potencijal, dok otvorene granice omogućavaju ponovo cirkulaciju sa inostranstvom u oba smera. Kako su festivali i manifestacije ponovo aktuelne, naročito na lokalitetima koji su blizu državnih granica, razlog je što imamo više stranih turista.

Lea Radlovački