Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

Хиљаду скулптура изашло из највеће пећи у Европи (Фото)

05.06.2017. 08:44 09:20
Пише:
Фото: Дневник (Јелена Ивановић)

Центар за ликовну и примењену уметност "Terra" чији је оснивач Град Кикинда, нашао је своје уточиште надомак града у старој фабрици црепова, по којој је добио и име.

У сусрет Симпозијуму који се одржава од 1. до 31.јула када ће уметници из целог света доћи да праве скулптуре у највећој пећи у Европи, посетили смо ово место, где је време стало и где не само уметници, већ и обични посматрач остаје затечен, рустичним здањем, али још више га запањује хиљаду великих скулптура, које су постављене у дворишту и чекају да им се људи диве. Неке су ту већ од самог оснивања Тере.

Чувар овог места и магистар ликовне академије у Темишвару Јован Блат објашњава да је ово место посебно најпре због пећи, величине 2,5 метра, која омогућава уметницима да праве тако импозантне скулпуре од глине.

"Ово је место на ком свако ко дође научи нешто ново, чак сам и ја подучавао свог професора, јер никад није имао прилику да ради са тако великим делима", каже Блат и додаје да Центар постоји 36 година, а да је он у њему 13, и да сваки дан када иде на посао, то не доживљава тако, јер заиста ради оно што воли.

Тера је уистину фантастично место за рад, у ком се пси шетају по дворишту, а зова које се расветало у овом моменту, ствара утисак неког салаша или сеоског домаћинства, и ако се на трен зажмури, добија се осећај мира, али још више детињства. Никако посла.

У моменту када је екипа Дневника посетила Теру, београдски уметник др Стефан Станковић Перић радио је на свом докторату, а само недељу дана пре њега десет студената новосадске Академије уметности били су да извајају и осуше своје радове, које ће новосадска публика моћи да погледа 15.јуна.

Стефан је дошао у Теру да заврши свој рад „Препород геометријских и органских форми“, и пред објективом нашег фоторепортера Јелене Ивановић, радио завршне радове људских органа од глине, који је трајао три недеље и показивао нам делове кичменог стуба, као и сирови материјал-глину, који тек треба да постане уметност.

"Одлучио сам се за глину, јер је најприроднија, а одабир дела је само наставак основних студија и мојих интересовања, иако радим са свим материјалима, глину сам одабрао због себе", каже Стефан Станковић Перић и додаје да прави скулптуре и од полиестера, гуме, па и метала.

Овај простор је реновиран пре седам година, а укупна површина простире му се на 600 метара квадратних, што и чини да уметници чак из Јапана превале далеки пут како би учествовали на Симпозијуму.

"Прошле године је син Мике Антића, Игор Антић дошао из Париза како би вајао у нашем атељеу, а ово место је посебно јер сваке године само од шест до осам уметника може да учествује у процесу стварања скулптура, због дужине печења у нашој посебној пећи, али и времена због којих се радови суше и стварају", објашњава Блат и додаје када би се дело урадило за свега пар дана, урушило би се.

Радови се пеку и до шест сати, а након тога се суше у сушари, која има специјалан проток ваздуха и која је остала од бивше фабрике, у којој су искључиво жене некада радиле, због вештих прстију. Цреп је рућно стављан на „рамицу“ (део направљен за сушење), као и сада радови вајара, а због велике влажности и промаје чини одличан простор за сушење црепова, али  вајарских дела. Као намерно направљена за уметнике и њихове потребе.

Тера има укупно шест пећи, али само једну велику коју је по поруџбини направила овдашња фирма из Новог Бечеја.

"У Симпозијум се сваке године улаже четири милиона динара, што нама звучи много, али Општина помаже пуно, јер је Тера установа културе. Имамо и Галерију у центру града, али радове највише купују странци, који кад чују за цену, њима је то јефтино, док је нашем народу за дело скупо да извоје неколико хиљада евра, али говоримо о великим скулптурама", каже Блат и додаје да ове године неће учествовати на Симпозијуму, јер не може да постигне од количине посла, али следеће године зато хоће сигурно.

Симпозијум није колонија и тај специфичан начин градње у овом Центру, не учи се ни на једној академији, што и јесте његова чар. За велике скулптуре потребно је време и искуство и то је још један од разлога зашто Симпозијум траје месец дана, јер је за велика дела, потребно време, слојеви, познавање геометријских форми.

"Код великих теракота, уметници који раде овде баве се зидањем, због вештине, док уметници раде спољну текстуру", каже Блат.

У Тери осим Блата, раде и Милан Рамај, а тренутно је на приправничком раду и Љубиша Николић, који се за кратко време добро показао, па ће сигурно ту и остати.

Осим Симпозијума, овај простор је познат и по Фестивалима акустичне музике, када многобројни Кикинђани посете Центар како би уживали у звуцима жице, али и савршеном амбијенту.

У Тери се налази и зимски атеље, где нам је посебно запало за око рад металне казаљке на пању од дрвета, за које Блат каже да предстваљају дело „Универзум“, чији је он аутор, али и део његовог магистарског рада „Цреатион“ који се састоји укупно од 14 кугли, величине 50 сантиметара са „затопљеним“ стаклом, које се постиже на температури од 800 степени, јер би се у супротном стакло отопило и не би обухватило куглу, стварајући танак слој око камена.

Из Терине „кухиње“ у Галерији могу се купити и сувенири у калупу, најпре сове, а затим и папагаји, носорози, гаврани од мермера и разни други облици. Настали са пажњом уметника, који свакако раде посао који воле, на месту где настаје магија.

Сова за улазак у град

Један од радова на које је Јован Блат посебан и по ком су и направљени калупи за мале сувенире је импозантна сова, као један од симбола града, јер ово место је познато по својим совама.

"Сова је симбол Кикинде и баш ова ће се налазити на уласку у град у кружном току, да дочекује све госте. Она је рађена по малом моделу и од глине", каже Блат и додаје да осим глине, воли да ради и са каменом и дрветом. Ова сова је рађена две недеље и у завршним радовима је, тако да ће ускоро обрадовати све на уласку у Кикинду.  

М.Стакић

Фото: Ј.Ивановић

(Текст је део пројекта који је суфинансиран од стране Града Кикинда. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Града)

Пише:
Пошаљите коментар