Hiljadu skulptura izašlo iz najveće peći u Evropi (Foto)

U susret Simpozijumu koji se održava od 1. do 31.jula kada će umetnici iz celog sveta doći da prave skulpture u najvećoj peći u Evropi, posetili smo ovo mesto, gde je vreme stalo i gde ne samo umetnici, već i obični posmatrač ostaje zatečen, rustičnim zdanjem, ali još više ga zapanjuje hiljadu velikih skulptura, koje su postavljene u dvorištu i čekaju da im se ljudi dive. Neke su tu već od samog osnivanja Tere.

"Ovo je mesto na kom svako ko dođe nauči nešto novo, čak sam i ja podučavao svog profesora, jer nikad nije imao priliku da radi sa tako velikim delima", kaže Blat i dodaje da Centar postoji 36 godina, a da je on u njemu 13, i da svaki dan kada ide na posao, to ne doživljava tako, jer zaista radi ono što voli.

Tera je uistinu fantastično mesto za rad, u kom se psi šetaju po dvorištu, a zova koje se rasvetalo u ovom momentu, stvara utisak nekog salaša ili seoskog domaćinstva, i ako se na tren zažmuri, dobija se osećaj mira, ali još više detinjstva. Nikako posla.

U momentu kada je ekipa Dnevnika posetila Teru, beogradski umetnik dr Stefan Stanković Perić radio je na svom doktoratu, a samo nedelju dana pre njega deset studenata novosadske Akademije umetnosti bili su da izvajaju i osuše svoje radove, koje će novosadska publika moći da pogleda 15.juna.

Stefan je došao u Teru da završi svoj rad „Preporod geometrijskih i organskih formi“, i pred objektivom našeg fotoreportera Jelene Ivanović, radio završne radove ljudskih organa od gline, koji je trajao tri nedelje i pokazivao nam delove kičmenog stuba, kao i sirovi materijal-glinu, koji tek treba da postane umetnost.

"Odlučio sam se za glinu, jer je najprirodnija, a odabir dela je samo nastavak osnovnih studija i mojih interesovanja, iako radim sa svim materijalima, glinu sam odabrao zbog sebe", kaže Stefan Stanković Perić i dodaje da pravi skulpture i od poliestera, gume, pa i metala.

Ovaj prostor je renoviran pre sedam godina, a ukupna površina prostire mu se na 600 metara kvadratnih, što i čini da umetnici čak iz Japana prevale daleki put kako bi učestvovali na Simpozijumu.

"Prošle godine je sin Mike Antića, Igor Antić došao iz Pariza kako bi vajao u našem ateljeu, a ovo mesto je posebno jer svake godine samo od šest do osam umetnika može da učestvuje u procesu stvaranja skulptura, zbog dužine pečenja u našoj posebnoj peći, ali i vremena zbog kojih se radovi suše i stvaraju", objašnjava Blat i dodaje kada bi se delo uradilo za svega par dana, urušilo bi se.

Radovi se peku i do šest sati, a nakon toga se suše u sušari, koja ima specijalan protok vazduha i koja je ostala od bivše fabrike, u kojoj su isključivo žene nekada radile, zbog veštih prstiju. Crep je rućno stavljan na „ramicu“ (deo napravljen za sušenje), kao i sada radovi vajara, a zbog velike vlažnosti i promaje čini odličan prostor za sušenje crepova, ali  vajarskih dela. Kao namerno napravljena za umetnike i njihove potrebe.

Tera ima ukupno šest peći, ali samo jednu veliku koju je po porudžbini napravila ovdašnja firma iz Novog Bečeja.

"U Simpozijum se svake godine ulaže četiri miliona dinara, što nama zvuči mnogo, ali Opština pomaže puno, jer je Tera ustanova kulture. Imamo i Galeriju u centru grada, ali radove najviše kupuju stranci, koji kad čuju za cenu, njima je to jeftino, dok je našem narodu za delo skupo da izvoje nekoliko hiljada evra, ali govorimo o velikim skulpturama", kaže Blat i dodaje da ove godine neće učestvovati na Simpozijumu, jer ne može da postigne od količine posla, ali sledeće godine zato hoće sigurno.

"Kod velikih terakota, umetnici koji rade ovde bave se zidanjem, zbog veštine, dok umetnici rade spoljnu teksturu", kaže Blat.

U Teri osim Blata, rade i Milan Ramaj, a trenutno je na pripravničkom radu i Ljubiša Nikolić, koji se za kratko vreme dobro pokazao, pa će sigurno tu i ostati.

Osim Simpozijuma, ovaj prostor je poznat i po Festivalima akustične muzike, kada mnogobrojni Kikinđani posete Centar kako bi uživali u zvucima žice, ali i savršenom ambijentu.

U Teri se nalazi i zimski atelje, gde nam je posebno zapalo za oko rad metalne kazaljke na panju od drveta, za koje Blat kaže da predstvaljaju delo „Univerzum“, čiji je on autor, ali i deo njegovog magistarskog rada „Creation“ koji se sastoji ukupno od 14 kugli, veličine 50 santimetara sa „zatopljenim“ staklom, koje se postiže na temperaturi od 800 stepeni, jer bi se u suprotnom staklo otopilo i ne bi obuhvatilo kuglu, stvarajući tanak sloj oko kamena.

Iz Terine „kuhinje“ u Galeriji mogu se kupiti i suveniri u kalupu, najpre sove, a zatim i papagaji, nosorozi, gavrani od mermera i razni drugi oblici. Nastali sa pažnjom umetnika, koji svakako rade posao koji vole, na mestu gde nastaje magija.

Jedan od radova na koje je Jovan Blat poseban i po kom su i napravljeni kalupi za male suvenire je impozantna sova, kao jedan od simbola grada, jer ovo mesto je poznato po svojim sovama.

"Sova je simbol Kikinde i baš ova će se nalaziti na ulasku u grad u kružnom toku, da dočekuje sve goste. Ona je rađena po malom modelu i od gline", kaže Blat i dodaje da osim gline, voli da radi i sa kamenom i drvetom. Ova sova je rađena dve nedelje i u završnim radovima je, tako da će uskoro obradovati sve na ulasku u Kikindu.  

M.Stakić

Foto: J.Ivanović

(Tekst je deo projekta koji je sufinansiran od strane Grada Kikinda. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Grada)