Велика промоција хуманости и саосећајности у Врбасу

Тако је и Црвени крст Врбаса добио „шкода” аутомобил, те ће им сада бити лакше да организују посао. Према речима секретарке Црвеног крста Врбас Татјане Глушчевић, општина броји пет насеља, те ће донација Црвеног крста Војводине, која је потекла од Црвеног крста Горње Аустрије, омогућити бољу повезаност са сеоским школама, у којима реализују разне едукативне програме.

– Имамо волонтере који нису из Врбаса и да би дошли, плаћали су бус карту, а сада ћемо смањити те тошкове јер можемо да их превеземо. У акцијама солидарности ће нам такође бити од велике помоћи, када се велика количина гардеробе и других потрепштина треба однети са једног места на друго – казала је за „Дневник” Глушчевић.

По њеним речима, не постоје званични писани трагови од када постоји та хуманитарна организација у Врбасу, али с обзиром на то да су оне настајале у периоду после Другог светског рата, мишљења је да је то могла бити 1945. година.

– Црвени крст је везан за ратне околности, али доста тога ради и у мирнодопским условима – прича наша саговорница, која је у тој хуманитарној организацији од 1991. године. – У мировним стањима смо посвећени раду у превентивним активностима и социјалној делатности, с обзиром на то да је смисао постојања организације брига о људима у зајендници. Од социјалних програма радимо програм Народне кухиње, који финансира локална самоуправа. Оброци се кувају у нашем локалном реномираном ресторану, а списак за кориснике се прави у Центру за социјални рад. Као Црвени крст ми имамо могућност да предложимо неког корисника, који нам се обратио за помоћ, уколико приметимо да се неко од старијих корисника не појављује дуже време. Оброци се кувају за пет радних дана.

По њеним речима, Народна кухиња је почела са радом 2008. године, а од 2015., захваљујући средствима локалне самоуправе, адаптиран је простор у делу зграде Црвеног крста, те је пункт за поделу хране премештен и данас ради на истој адреси. Осим тога, ту је и акција солидарности, у којој грађани заједно са волонтерима прикупљају гардеробу, обућу или друге ствари које ће помоћи људима да побољшају свој положај.

– Сада је највише актуелно добровољно давалаштво крви, које је подигнуто на највиши ниво – истиче секретарка. – Оно се организује једном до три пута у Црвеном крсту или негде на терену Општине Врбас. Од 2018. године смо имали пад прикупљених јединица крви, но ми се трудимо да што више промовишемо и истичемо значај тог хуманог чина, не само за особу која ће примити ту крв, већ и за добровољног даваоца. Наш план је да прикупимо на годишњем нивоу око 1.200 јединица крви, а сада смо дошли на скоро 1.000, тако да још увек морамо да радимо на достизању циља и промоцији те хумане активности, јер спасити некоме живот је најплеменитија ствар коју један човек може да учини. На том плану организујемо и матурске акције давања крви, у којима сарађујемо са средњим школама на нашој територији. Можемо рећи да је сарадња одлична, јер млади бар на том тесту хуманости показују највише резултате.

Што се тиче волонтера, Татјана каже да у Црвеном крсту Врбас имају и старије и млађе људе, који желе да помогну. Углавном увек могу да рачунају на тридесетак особа, али у кризним ситуацијама, као што је то било за време рата у окружењу и избегличке кризе деведесетих година, затим за време бомбардовања, као и поплава 2015. године и скорашње пандемије, много већи број људи је исказао саосећајност са угроженим становништвом, те се придружио спасилачкој мисији Црвеног крста.

По речима секретарке Татјане Глушчевић, од 2003. године је организован пројекат „Заједнички програм за инклузију”, кроз који су радили са децом из угрожених породица, нарочито ромских, као и са омладином са интелектуалним сметњама. Од 2018. године прекинуто је финансирање, те су морали да приолагоде активности, ослањајући се само на новац који добијају од локалне самоуправе и Црвеног крста Србије. Тако је настао „Креативни кутак”, у ком се реализују креативне кројачке радионице, кулинарске и све оне радионице које развијају њихове животне средине и омогућавају им неки вид самозапошљавања. Сви производи су од рециклираног материјала, јер новац гледају да троше више на излете, па тако уштеде на материјалу. Има осам корисника који похађају креативни кутак, а све што направе се некако и прода, углавном сарадницима, волонтерима, мамама... Од скупљеног џепарца су тако лане отишли на море. 

– Поносни смо и на здравствено – превентивне делатности које спроводимо, пре свега у сарадњи са школама – поручила је Глушчевић. – У питању су конкурси као што су „Крв живот значи”, затим квиз „Шта знаш о здрављу” који организује Црвени крст Војводине. Реализујемо и здравствено-превентивне радионице из области полно преносивих инфекција, али и обуке прве помоћи, које се у школама реализујемо кроз радионице. Највећи број деце који учествује у активностима је основношколског узраста, док се одређене активности спроводе и на нивоу средњих школа.

У васпитно-образовним установама се ради и на промоцији хуманих вредности, са циљем развијања толеранције, уважавања различитости и смањивања вршњачког насиља, али и уопште насиља у комуникацији између ученика, али и ученика и професора. Фокус група за спровођење програма превенције трговине људима је на омладини у средњим школама, али се он реализује и у основним школама.

Ивана Бакмаз